• ru
Array
(
    [ID] => 8887
    [~ID] => 8887
    [IBLOCK_ID] => 150
    [~IBLOCK_ID] => 150
    [IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [~IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [NAME] => Как менялась казахстанская металлургия последние 30 лет
    [~NAME] => Как менялась казахстанская металлургия последние 30 лет
    [ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-24 12:31:00
    [~ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-24 12:31:00
    [ACTIVE_FROM] => 24.06.2021 13:31:00
    [~ACTIVE_FROM] => 24.06.2021 13:31:00
    [TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [~TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8887/
    [~DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8887/
    [LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [~LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [DETAIL_TEXT] => 

Горно-металлургический комплекс в Казахстане – особая отрасль. Это предприятия, формирующие рельеф социально-экономического облика страны – с доминирующими крупными предприятиями, высокими экспортными доходами, промышленными моногородами, экологическими проблемами и высоким потенциалом трудовых конфликтов. 

ГМК

Однако предприятиям отрасли удалось преодолеть кризис 1990-х без потрясений, а затем пройти модернизацию и нарастить технологическую сложность, выйдя на следующие переделы продукции. Затем настала пора доразведки и запуска проектов на месторождениях, обнаруженных в советский период. 

В ближайшие 10 лет отрасль, где заняты около 200 тыс. человек (горно-металлургический комплекс в целом), продолжит повышать операционную эффективность в условиях сокращающихся запасов и пуска все более и более сложных проектов. 

8-полоса_Ключевые-события-рынка-(таймлайн).jpg

Мощное эхо Союза

К распаду СССР горно-металлургический комплекс Казахстана подошел в виде нескольких групп крупных предприятий, включенных в цепочки поставок как производители руд и концентратов, которые направлялись на перерабатывающие мощности в другие союзные республики, прежде всего в РФ. Уже в позднесоветские годы эти предприятия были ориентированы на внешние рынки структурами, использующими зарубежное технологическое оборудование. Появившиеся к концу 90-х на их месте вертикально интегрированные корпорации стали лишь результатом фиксации этих цепочек в новом формате.  ​

В результате возникшего уже в последние годы СССР товарного кризиса после обретения независимости РК крупные предприятия были вынуждены использовать бартерные схемы для выплат зарплат работникам; в городах, связанных с одним предприятием (например, Темиртау), вводились корпоративные купоны. По-видимому, с конфликтом из-за распределения ресурсов от реализации металла было связано первое громкое заказное убийство в РК – директора Карагандинского металлургического комбината Александра Свичинского, который погиб в декабре 1992 года.  

Правительство РК, в одночасье ставшее собственником нескольких промышленных гигантов, не могло найти эффективных инструментов контроля и управления. На фоне роста обязательств предприятий перед бюджетом участились хищения. Руководители предприятий зачастую проводили самостоятельную политику в личных интересах, оптимизируя налоговые платежи.  

Таким образом, экспортная отрасль и ключевой налогоплательщик превращались в обузу бюджета и множили социально-экономические проблемы. Поэтому власти РК были заинтересованы в скорейшей приватизации металлургических гигантов.  

Основной проблемой этого периода стала непрозрачность приватизации. Было понятно, что определенные для разгосударствления активы стоят гораздо меньше своей балансовой стоимости, к тому же они нагружены обязательствами (в том числе просроченными) перед бюджетом, работниками и контрагентами. Когда суммы по договорам приватизации оказывались минимальными  (десятки и сотни миллионов долларов),  в обществе возникали обоснованные сомнения в честности таких сделок. Решения властей РК о передаче активов на закрытых тендерах не добавляли доверия ни властям, ни новым инвесторам.  

Карагандинский металлургический комбинат был приватизирован на закрытом тендере в 1995 году за $225 млн с рассрочкой на четыре года. Инвестор – индийский предприниматель Лакшми Миттал – рассчитывался за предприятие, изымая средства из денежного потока компании.  

«Жезказганцветмет», предприятия которого до сих пор являются ядром «Казахмыса», в 1996 году был передан во внешнее управление «Самсунг Дойчланд ГмбХ». Произошло это потому, что большая часть кредиторской задолженности казахстанского предприятия приходилась на иностранную компанию, которая до получения статуса управляющего вложила в «Жезказганцветмет» около $350 млн.  

«Казцинк» был создан самим правительством, которое перед приватизацией в 1997 году объединило три связанных одной технологической цепочкой предприятия – Усть-Каменогорский свинцово-цинковый, Лениногорский полиметаллический и Зыряновский свинцовый комбинаты. Предприятия передавали свои акции во вновь созданное ОАО за долги, заключив договор с Kazastur Zinc AG (структура транснациональной трейдерской и горнодобывающей компании Glencore) «о сотрудничестве по стабилизации и развитии  промышленных комплексов открытого акционерного общества «Казцинк». Позже в концессию инвесторам был передан имущественный комплекс Бухтарминской ГЭС и Текелийский свинцово-цинковый комбинат.  

В год приобретения доли в «Казцинке» инвестор погасил краткосрочных обязательств компании (в основном долги перед поставщиками и по зарплатам) на $40 млн. В 2005 году правительство РК продало структурам Glencore еще 22,65% акций. За инвестором закрепили обязательство запустить до 2010 года медеплавильный завод, при строительстве которого должно было использоваться не менее 35% товаров, работ и услуг казахстанских поставщиков.  

На биржу, на завод

Динамика производства в отечественной металлургии относительно устойчивой стала лишь в последние пять-шесть лет. В 1990-х за серьезными спадами шли отскоки, сменявшиеся очередными спадами. В каждый из кризисов национальной экономики (кроме кризиса 2020 года) металлурги были вынуждены снижать производство. Наименьшей стабильностью отличается отрасль черной металлургии, испытывающая более высокое давление локальных конкурентов, чем производители цветных металлов.  

8-полоса_Динамика-производства-в-отраслях-металлургии.jpg

8-полоса_Динамика-производства-в-металлургии.jpg

За 30 лет вес металлургии (без добычи руд) в ВВП сократился вдвое – с 16 до 8%. Как и во времена СССР, отрасль сконцентрирована в четырех основных регионах, где выплавляется большая часть базовых металлов – Карагандинской, Восточно-Казахстанской, Павлодарской и Актюбинской областях.  

Безымянный.png

8-полоса_Региональная-структура-производства-основных-металлов.jpg

По мере стабилизации ситуации в экономике в отрасли стали появляться мощные национальные игроки. Период 2000–2010 годов был временем двух из них – «Казахмыса» и Евразийской группы. Обе компании прошли трансформацию, превратившись из советских предприятий в современные рыночные, что еще важнее – им благоволили цены: бурный рост в Китае накачивал мировой спрос на промышленные металлы.   

На фоне шестикратного (за 10 лет) роста цен на медь «Казахмыс» избавился от внешнего влияния, активы компании сконцентрировали в руках бывший директор «Жезказганцветмета» Владимир Ким и его партнеры (они контролируют компанию до сих пор). В 2005 году «Казахмыс» прошел листинг на Лондонской фондовой бирже (LSE), став первым игроком отечественного ГМК на таком уровне.  

Евразийская группа, в течение 10 лет (1994–2004 годы) консолидировавшая казахстанские активы в сферах производства железорудного сырья, ферросплавов и алюминия, в 2006 году вышла на LSE как холдинговая структура – ENRC. После этого она начала экспансию – в условиях мирового финансового кризиса и посткризисного восстановления ENRC приобретала активы в Африке (Демократическая Республика Конго) и Южной Америке (Бразилия), а также России. Совместить публичный статус и работу на развивающихся рынках «евразийцам» не удалось: в 2011-м ENRC ушла с фондового рынка, превратившись в непубличную ERG.  

Делистингом закончилась и история «Казахмыса»: в 2014 году от компании отделилась сохранившая публичный статус KAZ Minerals, куда вошли новые перспективные проекты, а оставшиеся активы вошли в непубличное ТОО «Корпорация «Казахмыс».  

В конце 2000-х крупные проекты в металлургии начинает поддерживать окрепшее правительство РК: теперь оно не ищет инвесторов, а готово самостоятельно (через институты развития) финансировать проекты капитанов национального бизнеса.  

8-полоса_Динамика-инвестиций.jpg

8-полоса_Показатели-валового-притока-прямых-иностранных-инвестиций-в-металлургию.jpg

Ключевую роль в этой истории играет Банк развития Казахстана (БРК), созданный в 2001 году. В последние 20 лет он последовательно кредитует крупные проекты «евразийцев», KAZ Minerals и других металлургических компаний. Государство ссужает средства под инвестиции в основной капитал дешевле, чем коммерческие банки. Важным условием получения такого финансирования является то, что итогом реализации проекта должен стать выпуск несырьевой продукции (желательно более высокого передела, чем уже имеющиеся в стране предприятия), нацеленной на внешние рынки. По итогам 2020 года на ГМК приходилось до 35% портфеля БРК (по стоимости займа).  

Схема кредитования серии крупных проектов металлургов, избранная БРК, была следующей. Поскольку металлурги были ориентированы преимущественно на Китай, в сделках были заинтересованы финансовые институты Поднебесной. По наиболее распространенной модели Госбанк развития Китая кредитовал БРК, а тот – металлургов, которые приобретали часть инвестиционных товаров и заказывали определенный объем работ у китайских подрядчиков.  

Ключевой проект этого периода у ERG – Казахстанский электролизный завод (КЭЗ), обе очереди которого были введены в 2007–2010 годах, а общая стоимость проекта превысила $1 млрд тенге; проект модернизации производства ферросплавов обошелся в $0,8 млрд. KAZ Minerals кредитовался в БРК для финансирования строительства Актогайского ГОКа ($3,4 млрд).  

Не отставал от коллег по цеху и «Казцинк». БРК поддержал его проект строительства ГОКа на Жайреме в 140 млрд тенге. В 2011 году компания исполнила обязательства сделки 2005 года – запустила новый медный завод мощностью в 70 тыс. т, который уступает по объему крупнейшему в РК аналогу «Жезказганцветмету» (250 тыс. т), однако позволяет компании диверсифицировать продуктовую линейку за счет собственных перерабатывающих активов. 

Помимо крупных игроков в последние 10 лет были созданы малые металлургические мощности: завод по выпуску арматуры «ЕВРАЗ Каспиан Сталь», ферросплавные заводы YDD Corporation и Qazcarbon, аффинажный завод «Тау-Кен Алтын», ввод которого привел к сокращению экспорта сплава Доре (золото в слитках выкупает Национальный банк РК). 

Благодаря новым проектам уровень производительности труда в отрасли при трехкратном за последние 10 лет обесценения тенге снизился некритично. Если в 2010 году производительность труда в отрасли составляла $68 тыс./чел., то в 2020-м – $49 тыс., а, например, в целом по обрабатывающей промышленности этот показатель сократился почти вдвое – с $40 до $25 тыс.  

8-полоса_Производительность-труда-в-металлургии-РК-и-других-секторах.jpg

Лучше уже было

За 30 лет независимости роль ГМК в казахстанской экономике не изменилась. Это по-прежнему одна из основных экспортных отраслей, на которую приходится около 24% национального экспорта (2020 год, включая руды и концентраты). Высокая динамика цен на экспортных рынках позволила частично компенсировать негативное влияние от снижения цен на нефть и объемов добычи черного золота в 2015–2016 и 2020 годах.  

8-полоса_Объем-экспорта-драгоценных-металлов-РК.jpg

И хотя периоды пиковых значений экспортной выручки для многих предприятий остались в прошлом (в начале 2010-х), новый повышательный тренд на рынке металлов может ненадолго вернуть казахстанских металлургов в золотые деньки. Мировые цены на железо и сталь к лету 2021 года выросли вдвое к докризисным, медь подорожала в полтора раза и находится вблизи исторических пиков, алюминий и цинк – на 15–20%. В краткосрочной перспективе это означает комфортные условия для казахстанских металлургов, привыкших работать на границе рентабельности.  

8-полоса_Экспорт-черной-металлургии-РК.jpg

8-полоса_Экспорт-цветной-металлургии-РК.jpg

Однако более отдаленное будущее казахстанского ГМК туманно. Главная проблема – истощение локальных запасов сырья. По данным, озвученным Минэкологии РК, коэффициент восполняемости запасов по твердым полезным ископаемым составляет 0,13.  

В марте этого года прекратило работу Торгайское бокситорудное управление, поставлявшее сырье для Павлодарского алюминиевого завода (ПАЗ) ERG. Судя по информации компании, на объектах другого добывающего актива – Краснооктябрьского БРУ – запасов на 10–20 лет. Если компания не введет новые месторождения, судьба ПАЗ и КЭЗ через 20 лет будет под вопросом.  

В финансовой отчетности «Казцинка» за 2019 год говорится, что срок действия рудников компании (речь идет о Малеевском, Риддер-Сокольном месторождениях) варьируется от одного до 21 года. Добывающие активы «Казахмыса» также планируется поддерживать до 2040 года – об этом говорится в стратегическом плане компании, презентованном в декабре минувшего года. Это продлевает срок жизни медеплавильному заводу в Жезказгане, который также может рассчитывать на сырье с новых проектов KAZ Minerals.  

Дефицит проектов внутри страны толкает казахстанские компании за рубеж либо на разработку крайне сложных проектов. Пример первого сценария – приобретение KAZ Minerals медного проекта Баимская на Чукотке. Риски проекта стоимостью $8 млрд настолько высоки, что компания решила произвести делистинг с LSE. 

Пример второго сценария – разработка месторождения полиметаллических руд Шалкия (крупнейшее в РК по запасам свинца и цинка) в Кызылординской области, за которую взялась нацкомпания «Тау-Кен Самрук». Руды месторождения, несмотря на хорошее содержание металла (свинца – 1,3%, цинка – 4,3%), труднообогатимы. Рудник в Шалкие работал до 2008 года, однако потом закрылся из-за снижения цен на свинец и цинк. Проект «Тау-Кен Самрука» предполагает строительство и запуск ГОКа на месторождении до конца 2022 года. Компания несколько раз меняла структуру проекта, из-за чего сроки ввода переносились.  

Уже в перспективе 10 лет правительству и компаниям придется заниматься решением проблем моногородов вокруг предприятий ГМК. Отдельной проблемой для многих производителей станет введение норм углеродного регулирования в странах – импортерах казахстанского металла: большая часть ГМК сидит на угольной генерации, серьезной альтернативы которой в ближайшее десятилетие не предвидится. ...

Сергей Домнин


[~DETAIL_TEXT] =>

Горно-металлургический комплекс в Казахстане – особая отрасль. Это предприятия, формирующие рельеф социально-экономического облика страны – с доминирующими крупными предприятиями, высокими экспортными доходами, промышленными моногородами, экологическими проблемами и высоким потенциалом трудовых конфликтов. 

ГМК

Однако предприятиям отрасли удалось преодолеть кризис 1990-х без потрясений, а затем пройти модернизацию и нарастить технологическую сложность, выйдя на следующие переделы продукции. Затем настала пора доразведки и запуска проектов на месторождениях, обнаруженных в советский период. 

В ближайшие 10 лет отрасль, где заняты около 200 тыс. человек (горно-металлургический комплекс в целом), продолжит повышать операционную эффективность в условиях сокращающихся запасов и пуска все более и более сложных проектов. 

8-полоса_Ключевые-события-рынка-(таймлайн).jpg

Мощное эхо Союза

К распаду СССР горно-металлургический комплекс Казахстана подошел в виде нескольких групп крупных предприятий, включенных в цепочки поставок как производители руд и концентратов, которые направлялись на перерабатывающие мощности в другие союзные республики, прежде всего в РФ. Уже в позднесоветские годы эти предприятия были ориентированы на внешние рынки структурами, использующими зарубежное технологическое оборудование. Появившиеся к концу 90-х на их месте вертикально интегрированные корпорации стали лишь результатом фиксации этих цепочек в новом формате.  ​

В результате возникшего уже в последние годы СССР товарного кризиса после обретения независимости РК крупные предприятия были вынуждены использовать бартерные схемы для выплат зарплат работникам; в городах, связанных с одним предприятием (например, Темиртау), вводились корпоративные купоны. По-видимому, с конфликтом из-за распределения ресурсов от реализации металла было связано первое громкое заказное убийство в РК – директора Карагандинского металлургического комбината Александра Свичинского, который погиб в декабре 1992 года.  

Правительство РК, в одночасье ставшее собственником нескольких промышленных гигантов, не могло найти эффективных инструментов контроля и управления. На фоне роста обязательств предприятий перед бюджетом участились хищения. Руководители предприятий зачастую проводили самостоятельную политику в личных интересах, оптимизируя налоговые платежи.  

Таким образом, экспортная отрасль и ключевой налогоплательщик превращались в обузу бюджета и множили социально-экономические проблемы. Поэтому власти РК были заинтересованы в скорейшей приватизации металлургических гигантов.  

Основной проблемой этого периода стала непрозрачность приватизации. Было понятно, что определенные для разгосударствления активы стоят гораздо меньше своей балансовой стоимости, к тому же они нагружены обязательствами (в том числе просроченными) перед бюджетом, работниками и контрагентами. Когда суммы по договорам приватизации оказывались минимальными  (десятки и сотни миллионов долларов),  в обществе возникали обоснованные сомнения в честности таких сделок. Решения властей РК о передаче активов на закрытых тендерах не добавляли доверия ни властям, ни новым инвесторам.  

Карагандинский металлургический комбинат был приватизирован на закрытом тендере в 1995 году за $225 млн с рассрочкой на четыре года. Инвестор – индийский предприниматель Лакшми Миттал – рассчитывался за предприятие, изымая средства из денежного потока компании.  

«Жезказганцветмет», предприятия которого до сих пор являются ядром «Казахмыса», в 1996 году был передан во внешнее управление «Самсунг Дойчланд ГмбХ». Произошло это потому, что большая часть кредиторской задолженности казахстанского предприятия приходилась на иностранную компанию, которая до получения статуса управляющего вложила в «Жезказганцветмет» около $350 млн.  

«Казцинк» был создан самим правительством, которое перед приватизацией в 1997 году объединило три связанных одной технологической цепочкой предприятия – Усть-Каменогорский свинцово-цинковый, Лениногорский полиметаллический и Зыряновский свинцовый комбинаты. Предприятия передавали свои акции во вновь созданное ОАО за долги, заключив договор с Kazastur Zinc AG (структура транснациональной трейдерской и горнодобывающей компании Glencore) «о сотрудничестве по стабилизации и развитии  промышленных комплексов открытого акционерного общества «Казцинк». Позже в концессию инвесторам был передан имущественный комплекс Бухтарминской ГЭС и Текелийский свинцово-цинковый комбинат.  

В год приобретения доли в «Казцинке» инвестор погасил краткосрочных обязательств компании (в основном долги перед поставщиками и по зарплатам) на $40 млн. В 2005 году правительство РК продало структурам Glencore еще 22,65% акций. За инвестором закрепили обязательство запустить до 2010 года медеплавильный завод, при строительстве которого должно было использоваться не менее 35% товаров, работ и услуг казахстанских поставщиков.  

На биржу, на завод

Динамика производства в отечественной металлургии относительно устойчивой стала лишь в последние пять-шесть лет. В 1990-х за серьезными спадами шли отскоки, сменявшиеся очередными спадами. В каждый из кризисов национальной экономики (кроме кризиса 2020 года) металлурги были вынуждены снижать производство. Наименьшей стабильностью отличается отрасль черной металлургии, испытывающая более высокое давление локальных конкурентов, чем производители цветных металлов.  

8-полоса_Динамика-производства-в-отраслях-металлургии.jpg

8-полоса_Динамика-производства-в-металлургии.jpg

За 30 лет вес металлургии (без добычи руд) в ВВП сократился вдвое – с 16 до 8%. Как и во времена СССР, отрасль сконцентрирована в четырех основных регионах, где выплавляется большая часть базовых металлов – Карагандинской, Восточно-Казахстанской, Павлодарской и Актюбинской областях.  

Безымянный.png

8-полоса_Региональная-структура-производства-основных-металлов.jpg

По мере стабилизации ситуации в экономике в отрасли стали появляться мощные национальные игроки. Период 2000–2010 годов был временем двух из них – «Казахмыса» и Евразийской группы. Обе компании прошли трансформацию, превратившись из советских предприятий в современные рыночные, что еще важнее – им благоволили цены: бурный рост в Китае накачивал мировой спрос на промышленные металлы.   

На фоне шестикратного (за 10 лет) роста цен на медь «Казахмыс» избавился от внешнего влияния, активы компании сконцентрировали в руках бывший директор «Жезказганцветмета» Владимир Ким и его партнеры (они контролируют компанию до сих пор). В 2005 году «Казахмыс» прошел листинг на Лондонской фондовой бирже (LSE), став первым игроком отечественного ГМК на таком уровне.  

Евразийская группа, в течение 10 лет (1994–2004 годы) консолидировавшая казахстанские активы в сферах производства железорудного сырья, ферросплавов и алюминия, в 2006 году вышла на LSE как холдинговая структура – ENRC. После этого она начала экспансию – в условиях мирового финансового кризиса и посткризисного восстановления ENRC приобретала активы в Африке (Демократическая Республика Конго) и Южной Америке (Бразилия), а также России. Совместить публичный статус и работу на развивающихся рынках «евразийцам» не удалось: в 2011-м ENRC ушла с фондового рынка, превратившись в непубличную ERG.  

Делистингом закончилась и история «Казахмыса»: в 2014 году от компании отделилась сохранившая публичный статус KAZ Minerals, куда вошли новые перспективные проекты, а оставшиеся активы вошли в непубличное ТОО «Корпорация «Казахмыс».  

В конце 2000-х крупные проекты в металлургии начинает поддерживать окрепшее правительство РК: теперь оно не ищет инвесторов, а готово самостоятельно (через институты развития) финансировать проекты капитанов национального бизнеса.  

8-полоса_Динамика-инвестиций.jpg

8-полоса_Показатели-валового-притока-прямых-иностранных-инвестиций-в-металлургию.jpg

Ключевую роль в этой истории играет Банк развития Казахстана (БРК), созданный в 2001 году. В последние 20 лет он последовательно кредитует крупные проекты «евразийцев», KAZ Minerals и других металлургических компаний. Государство ссужает средства под инвестиции в основной капитал дешевле, чем коммерческие банки. Важным условием получения такого финансирования является то, что итогом реализации проекта должен стать выпуск несырьевой продукции (желательно более высокого передела, чем уже имеющиеся в стране предприятия), нацеленной на внешние рынки. По итогам 2020 года на ГМК приходилось до 35% портфеля БРК (по стоимости займа).  

Схема кредитования серии крупных проектов металлургов, избранная БРК, была следующей. Поскольку металлурги были ориентированы преимущественно на Китай, в сделках были заинтересованы финансовые институты Поднебесной. По наиболее распространенной модели Госбанк развития Китая кредитовал БРК, а тот – металлургов, которые приобретали часть инвестиционных товаров и заказывали определенный объем работ у китайских подрядчиков.  

Ключевой проект этого периода у ERG – Казахстанский электролизный завод (КЭЗ), обе очереди которого были введены в 2007–2010 годах, а общая стоимость проекта превысила $1 млрд тенге; проект модернизации производства ферросплавов обошелся в $0,8 млрд. KAZ Minerals кредитовался в БРК для финансирования строительства Актогайского ГОКа ($3,4 млрд).  

Не отставал от коллег по цеху и «Казцинк». БРК поддержал его проект строительства ГОКа на Жайреме в 140 млрд тенге. В 2011 году компания исполнила обязательства сделки 2005 года – запустила новый медный завод мощностью в 70 тыс. т, который уступает по объему крупнейшему в РК аналогу «Жезказганцветмету» (250 тыс. т), однако позволяет компании диверсифицировать продуктовую линейку за счет собственных перерабатывающих активов. 

Помимо крупных игроков в последние 10 лет были созданы малые металлургические мощности: завод по выпуску арматуры «ЕВРАЗ Каспиан Сталь», ферросплавные заводы YDD Corporation и Qazcarbon, аффинажный завод «Тау-Кен Алтын», ввод которого привел к сокращению экспорта сплава Доре (золото в слитках выкупает Национальный банк РК). 

Благодаря новым проектам уровень производительности труда в отрасли при трехкратном за последние 10 лет обесценения тенге снизился некритично. Если в 2010 году производительность труда в отрасли составляла $68 тыс./чел., то в 2020-м – $49 тыс., а, например, в целом по обрабатывающей промышленности этот показатель сократился почти вдвое – с $40 до $25 тыс.  

8-полоса_Производительность-труда-в-металлургии-РК-и-других-секторах.jpg

Лучше уже было

За 30 лет независимости роль ГМК в казахстанской экономике не изменилась. Это по-прежнему одна из основных экспортных отраслей, на которую приходится около 24% национального экспорта (2020 год, включая руды и концентраты). Высокая динамика цен на экспортных рынках позволила частично компенсировать негативное влияние от снижения цен на нефть и объемов добычи черного золота в 2015–2016 и 2020 годах.  

8-полоса_Объем-экспорта-драгоценных-металлов-РК.jpg

И хотя периоды пиковых значений экспортной выручки для многих предприятий остались в прошлом (в начале 2010-х), новый повышательный тренд на рынке металлов может ненадолго вернуть казахстанских металлургов в золотые деньки. Мировые цены на железо и сталь к лету 2021 года выросли вдвое к докризисным, медь подорожала в полтора раза и находится вблизи исторических пиков, алюминий и цинк – на 15–20%. В краткосрочной перспективе это означает комфортные условия для казахстанских металлургов, привыкших работать на границе рентабельности.  

8-полоса_Экспорт-черной-металлургии-РК.jpg

8-полоса_Экспорт-цветной-металлургии-РК.jpg

Однако более отдаленное будущее казахстанского ГМК туманно. Главная проблема – истощение локальных запасов сырья. По данным, озвученным Минэкологии РК, коэффициент восполняемости запасов по твердым полезным ископаемым составляет 0,13.  

В марте этого года прекратило работу Торгайское бокситорудное управление, поставлявшее сырье для Павлодарского алюминиевого завода (ПАЗ) ERG. Судя по информации компании, на объектах другого добывающего актива – Краснооктябрьского БРУ – запасов на 10–20 лет. Если компания не введет новые месторождения, судьба ПАЗ и КЭЗ через 20 лет будет под вопросом.  

В финансовой отчетности «Казцинка» за 2019 год говорится, что срок действия рудников компании (речь идет о Малеевском, Риддер-Сокольном месторождениях) варьируется от одного до 21 года. Добывающие активы «Казахмыса» также планируется поддерживать до 2040 года – об этом говорится в стратегическом плане компании, презентованном в декабре минувшего года. Это продлевает срок жизни медеплавильному заводу в Жезказгане, который также может рассчитывать на сырье с новых проектов KAZ Minerals.  

Дефицит проектов внутри страны толкает казахстанские компании за рубеж либо на разработку крайне сложных проектов. Пример первого сценария – приобретение KAZ Minerals медного проекта Баимская на Чукотке. Риски проекта стоимостью $8 млрд настолько высоки, что компания решила произвести делистинг с LSE. 

Пример второго сценария – разработка месторождения полиметаллических руд Шалкия (крупнейшее в РК по запасам свинца и цинка) в Кызылординской области, за которую взялась нацкомпания «Тау-Кен Самрук». Руды месторождения, несмотря на хорошее содержание металла (свинца – 1,3%, цинка – 4,3%), труднообогатимы. Рудник в Шалкие работал до 2008 года, однако потом закрылся из-за снижения цен на свинец и цинк. Проект «Тау-Кен Самрука» предполагает строительство и запуск ГОКа на месторождении до конца 2022 года. Компания несколько раз меняла структуру проекта, из-за чего сроки ввода переносились.  

Уже в перспективе 10 лет правительству и компаниям придется заниматься решением проблем моногородов вокруг предприятий ГМК. Отдельной проблемой для многих производителей станет введение норм углеродного регулирования в странах – импортерах казахстанского металла: большая часть ГМК сидит на угольной генерации, серьезной альтернативы которой в ближайшее десятилетие не предвидится. ...

Сергей Домнин


[DETAIL_TEXT_TYPE] => html [~DETAIL_TEXT_TYPE] => html [PREVIEW_TEXT] => Деловой портал Курсив рассказал об отрасли, на которую приходится четверть казахстанского экспорта [~PREVIEW_TEXT] => Деловой портал Курсив рассказал об отрасли, на которую приходится четверть казахстанского экспорта [PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [~PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [PREVIEW_PICTURE] => Array ( [ID] => 14315 [TIMESTAMP_X] => 24.06.2021 12:43:11 [MODULE_ID] => iblock [HEIGHT] => 538 [WIDTH] => 960 [FILE_SIZE] => 1209174 [CONTENT_TYPE] => image/png [SUBDIR] => iblock/f4f [FILE_NAME] => Bezymyannyy.png [ORIGINAL_NAME] => Безымянный.png [DESCRIPTION] => [HANDLER_ID] => [EXTERNAL_ID] => a56b0e86f64b4ece3188b6908c8fff61 [VERSION_ORIGINAL_ID] => [META] => [SRC] => /upload/iblock/f4f/Bezymyannyy.png [UNSAFE_SRC] => /upload/iblock/f4f/Bezymyannyy.png [SAFE_SRC] => /upload/iblock/f4f/Bezymyannyy.png [ALT] => Как менялась казахстанская металлургия последние 30 лет [TITLE] => Как менялась казахстанская металлургия последние 30 лет ) [~PREVIEW_PICTURE] => 14315 [LANG_DIR] => /en/ [~LANG_DIR] => /en/ [CODE] => [~CODE] => [EXTERNAL_ID] => 8887 [~EXTERNAL_ID] => 8887 [IBLOCK_TYPE_ID] => pc [~IBLOCK_TYPE_ID] => pc [IBLOCK_CODE] => pc_news [~IBLOCK_CODE] => pc_news [IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [~IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [LID] => b3 [~LID] => b3 [EDIT_LINK] => [DELETE_LINK] => [DISPLAY_ACTIVE_FROM] => 24.06.2021 [FIELDS] => Array ( ) [PROPERTIES] => Array ( [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 738 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Detail text [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 33 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Detail text [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 739 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Толық сипаттама [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 34 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Толық сипаттама [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [OLD_ID] => Array ( [ID] => 740 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => _old_id [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => OLD_ID [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 35 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => _old_id [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [PHOTOGALLERY] => Array ( [ID] => 741 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Фотогалерея [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => PHOTOGALLERY [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 116 [FILE_TYPE] => jpg, gif, bmp, png, jpeg [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Фотогалерея [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [YOUTUBE] => Array ( [ID] => 742 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Видео [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 117 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Видео [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 743 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Бейне [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 118 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Бейне [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 744 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Video [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 119 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Video [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 745 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Документы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 120 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Документы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 746 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Құжаттар [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 121 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Құжаттар [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 747 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Documents [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 122 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Documents [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [HEAD] => Array ( [ID] => 816 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Руководитель [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => HEAD [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => E [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 126 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Руководитель [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [RU_NAME] => Array ( [ID] => 1031 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Название РУ [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => RU_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => [HINT] => [~NAME] => Название РУ [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Как менялась казахстанская металлургия последние 30 лет [PROPERTY_VALUE_ID] => 125727 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Как менялась казахстанская металлургия последние 30 лет [~DESCRIPTION] => ) ) [DISPLAY_PROPERTIES] => Array ( ) [IPROPERTY_VALUES] => Array ( ) [PREVIEW_IMAGE] => /upload/resize_cache/iblock/f4f/352_176_240cd750bba9870f18aada2478b24840a/Bezymyannyy.png )
Array
(
    [ID] => 8877
    [~ID] => 8877
    [IBLOCK_ID] => 150
    [~IBLOCK_ID] => 150
    [IBLOCK_SECTION_ID] => 741
    [~IBLOCK_SECTION_ID] => 741
    [NAME] => В Акмолинской области начато строительство нового горно-металлургического комплекса
    [~NAME] => В Акмолинской области начато строительство нового горно-металлургического комплекса
    [ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-21 09:00:00
    [~ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-21 09:00:00
    [ACTIVE_FROM] => 21.06.2021 10:00:00
    [~ACTIVE_FROM] => 21.06.2021 10:00:00
    [TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:08:37
    [~TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:08:37
    [DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/press-releases/8877/
    [~DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/press-releases/8877/
    [LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [~LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [DETAIL_TEXT] => 

РГ Голд

Общий объем затрат на строительство составляет 425 млн долларов США. БРК предоставил заём в сумме до 300 млн долларов США сроком на 9 лет. Остальной объем необходимых инвестиций в размере 125 млн долларов США обеспечит ТОО «RG Processing» за счет собственных средств.

Строительство нового горно-металлургического комплекса площадью 67,7 га начато в 2020 году. RG Processing планирует ввести предприятие в эксплуатацию в третьем квартале 2022 г. Комплекс расположится на территории Бурабайского и Буландынского районов Акмолинской области, сырьем для производственного процесса является первичная золотосодержащая руда добываемая на месторождениях Северный и Южный Райгородок компанией-созаемщиком ТОО «RG Gold».

РГ Голд

Проект реализуется группой компаний «Верный Капитал» в партнерстве с крупнейшей в горнорудном деле фондом прямых инвестиций Resource Capital Funds (RCF). RCF - группа фондов частных прямых инвестиций под общим управлением, которая фокусируется на инвестициях в горнорудный сектор. Группа основана в 1988 году, инвестиционный мандат которой включает все виды твердого минерального сырья и обширную географию активов. С момента основания RCF инвестировала в 181 горнодобывающих компаний, с проектами в 51 стране и в разрезе 30 видов сырья.

Технологическая схема ГМК спроектирована уникальным образом для оптимального извлечения руды с минимальными операционными затратами и возможностью внедрения мировых стандартов по защите окружающей среды. Поставщиками оборудования являются ведущие мировые производители, что в значительной степени повышает экономическую эффективность проекта в долгосрочной перспективе.

рг голд

Реализация готовой продукции – сплава Доре с 88% содержанием золота, в полном объёме осуществляется аффинажному заводу в Казахстане, с которым подписан долгосрочный контракт на реализацию производимой продукции.

«Несмотря на то, что комплекс находится на стадии строительства, нам уже удалось заключить многолетний контракт на поставку готовой продукции. Сплав Доре пользуется большим спросом на внутреннем рынке, так как ежегодно у нас производится около 5 тонн золота. Из-за высокой ликвидности и легкодоступной транспортировки золота, проблем с его сбытом не возникает», - поделился генеральный директор RG Processing Лоуренс Россоу (Lawrence Rossouw).

Лоуренс Россоу
Генеральный директор RG Processing Лоуренс Россоу 

По словам Россоу, местом реализации проекта выбрана Акмолинская область по причине близости фабрики к ресурсной базе, что в значительной степени снизит расходы на транспортировку руды. Более того, в регионе развита необходимая инфраструктура, имеются высококвалифицированные кадры.

«На сегодняшний день Акмолинская область является лидером по производству золота в стране, поэтому неудивительно, что новая фабрика, способная сократить потребности внутреннего рынка в сплаве Доре, появится именно здесь. Этот проект важен для региона, так как позволит нарастить его экономический потенциал, а также создать около 1000 постоянных рабочих мест и 500 временных в период строительства фабрики. Налоговые отчисления предприятия в бюджет страны в год составят более 20 млрд тенге. Учитывая ключевую миссию Банка по содействию устойчивому развитию национальной экономики,важно отметить, что за счет реализации проекта в существенной степени пополнится стратегический запас страны в золоте», подчеркнул старший банкир Дирекции по работе с клиентами БРК Касым Муханбетов.

Касым Муханбетов
Старший банкир Касым Муханбетов

Банк Развития предоставил мультивалютный заем в размере до 300 млн долларов США, в том числе 217 млн долларов США и 34,8 млрд тенге. Срок займа составил 9 лет, финансовые средства БРК пойдут на строительно-монтажные работы и закуп оборудования. Принимая во внимание, что проект включен в республиканскую карту индустриализации, финансирование в том числе будет осуществлено в рамках Государственной программы индустриально-инновационного развития (ГПИИР).

АО «Банк Развития Казахстана» (БРК) - национальный институт развития по модернизации и развитию несырьевого и инфраструктурного секторов экономики Казахстана, созданный в 2001 году. Основные направления деятельности: развитие производственной инфраструктуры и обрабатывающей промышленности, содействие и привлечение внешних и внутренних инвестиций в экономику страны. БРК выступает одним из крупнейших инвестиционных операторов государственных программ индустриально-инновационного развития. БРК входит в структуру АО «Национальный управляющий холдинг «Байтерек».

ТОО «RG Processing» - компания, основанная в октябре 2018 года для реализации проекта строительства и запуска новой золотоизвлекательной фабрики для переработки первичных руд компании ТОО «RG Gold», которая ежегодно перерабатывает методом кучного выщелачивания около 2,1 млн тонн руды, добываемой на месторождении Райгородок в Бурабайском районе Акмолинской области.

Служба по связям с общественностью АО «Банк Развития Казахстана»: +7 (7172) 79 26 08 (www.kdb.kz, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz
Служба по связям с общественностью ТОО «RG Gold» и ТОО «RG Processing»: press@rggold.kz

[~DETAIL_TEXT] =>

РГ Голд

Общий объем затрат на строительство составляет 425 млн долларов США. БРК предоставил заём в сумме до 300 млн долларов США сроком на 9 лет. Остальной объем необходимых инвестиций в размере 125 млн долларов США обеспечит ТОО «RG Processing» за счет собственных средств.

Строительство нового горно-металлургического комплекса площадью 67,7 га начато в 2020 году. RG Processing планирует ввести предприятие в эксплуатацию в третьем квартале 2022 г. Комплекс расположится на территории Бурабайского и Буландынского районов Акмолинской области, сырьем для производственного процесса является первичная золотосодержащая руда добываемая на месторождениях Северный и Южный Райгородок компанией-созаемщиком ТОО «RG Gold».

РГ Голд

Проект реализуется группой компаний «Верный Капитал» в партнерстве с крупнейшей в горнорудном деле фондом прямых инвестиций Resource Capital Funds (RCF). RCF - группа фондов частных прямых инвестиций под общим управлением, которая фокусируется на инвестициях в горнорудный сектор. Группа основана в 1988 году, инвестиционный мандат которой включает все виды твердого минерального сырья и обширную географию активов. С момента основания RCF инвестировала в 181 горнодобывающих компаний, с проектами в 51 стране и в разрезе 30 видов сырья.

Технологическая схема ГМК спроектирована уникальным образом для оптимального извлечения руды с минимальными операционными затратами и возможностью внедрения мировых стандартов по защите окружающей среды. Поставщиками оборудования являются ведущие мировые производители, что в значительной степени повышает экономическую эффективность проекта в долгосрочной перспективе.

рг голд

Реализация готовой продукции – сплава Доре с 88% содержанием золота, в полном объёме осуществляется аффинажному заводу в Казахстане, с которым подписан долгосрочный контракт на реализацию производимой продукции.

«Несмотря на то, что комплекс находится на стадии строительства, нам уже удалось заключить многолетний контракт на поставку готовой продукции. Сплав Доре пользуется большим спросом на внутреннем рынке, так как ежегодно у нас производится около 5 тонн золота. Из-за высокой ликвидности и легкодоступной транспортировки золота, проблем с его сбытом не возникает», - поделился генеральный директор RG Processing Лоуренс Россоу (Lawrence Rossouw).

Лоуренс Россоу
Генеральный директор RG Processing Лоуренс Россоу 

По словам Россоу, местом реализации проекта выбрана Акмолинская область по причине близости фабрики к ресурсной базе, что в значительной степени снизит расходы на транспортировку руды. Более того, в регионе развита необходимая инфраструктура, имеются высококвалифицированные кадры.

«На сегодняшний день Акмолинская область является лидером по производству золота в стране, поэтому неудивительно, что новая фабрика, способная сократить потребности внутреннего рынка в сплаве Доре, появится именно здесь. Этот проект важен для региона, так как позволит нарастить его экономический потенциал, а также создать около 1000 постоянных рабочих мест и 500 временных в период строительства фабрики. Налоговые отчисления предприятия в бюджет страны в год составят более 20 млрд тенге. Учитывая ключевую миссию Банка по содействию устойчивому развитию национальной экономики,важно отметить, что за счет реализации проекта в существенной степени пополнится стратегический запас страны в золоте», подчеркнул старший банкир Дирекции по работе с клиентами БРК Касым Муханбетов.

Касым Муханбетов
Старший банкир Касым Муханбетов

Банк Развития предоставил мультивалютный заем в размере до 300 млн долларов США, в том числе 217 млн долларов США и 34,8 млрд тенге. Срок займа составил 9 лет, финансовые средства БРК пойдут на строительно-монтажные работы и закуп оборудования. Принимая во внимание, что проект включен в республиканскую карту индустриализации, финансирование в том числе будет осуществлено в рамках Государственной программы индустриально-инновационного развития (ГПИИР).

АО «Банк Развития Казахстана» (БРК) - национальный институт развития по модернизации и развитию несырьевого и инфраструктурного секторов экономики Казахстана, созданный в 2001 году. Основные направления деятельности: развитие производственной инфраструктуры и обрабатывающей промышленности, содействие и привлечение внешних и внутренних инвестиций в экономику страны. БРК выступает одним из крупнейших инвестиционных операторов государственных программ индустриально-инновационного развития. БРК входит в структуру АО «Национальный управляющий холдинг «Байтерек».

ТОО «RG Processing» - компания, основанная в октябре 2018 года для реализации проекта строительства и запуска новой золотоизвлекательной фабрики для переработки первичных руд компании ТОО «RG Gold», которая ежегодно перерабатывает методом кучного выщелачивания около 2,1 млн тонн руды, добываемой на месторождении Райгородок в Бурабайском районе Акмолинской области.

Служба по связям с общественностью АО «Банк Развития Казахстана»: +7 (7172) 79 26 08 (www.kdb.kz, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz
Служба по связям с общественностью ТОО «RG Gold» и ТОО «RG Processing»: press@rggold.kz

[DETAIL_TEXT_TYPE] => html [~DETAIL_TEXT_TYPE] => html [PREVIEW_TEXT] => АО «Банк Развития Казахстана» (дочерняя структура Холдинга «Байтерек», далее – БРК, Банк) открыло финансирование проекта строительства и эксплуатации комплекса по переработке первичной золотосодержащей руды. Производственная мощность предприятия составит 5 млн тонн руды в год, готовую продукцию планируется выпускать в виде слитков сплава Доре с 88% содержанием золота. [~PREVIEW_TEXT] => АО «Банк Развития Казахстана» (дочерняя структура Холдинга «Байтерек», далее – БРК, Банк) открыло финансирование проекта строительства и эксплуатации комплекса по переработке первичной золотосодержащей руды. Производственная мощность предприятия составит 5 млн тонн руды в год, готовую продукцию планируется выпускать в виде слитков сплава Доре с 88% содержанием золота. [PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [~PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [PREVIEW_PICTURE] => Array ( [ID] => 14262 [TIMESTAMP_X] => 21.06.2021 15:11:49 [MODULE_ID] => iblock [HEIGHT] => 2186 [WIDTH] => 3498 [FILE_SIZE] => 6426699 [CONTENT_TYPE] => image/jpeg [SUBDIR] => iblock/40e [FILE_NAME] => DJI_0012_2.jpg [ORIGINAL_NAME] => DJI_0012-2.jpg [DESCRIPTION] => [HANDLER_ID] => [EXTERNAL_ID] => 16c35bc20cb119e1a00016e4dbc4d76d [VERSION_ORIGINAL_ID] => [META] => [SRC] => /upload/iblock/40e/DJI_0012_2.jpg [UNSAFE_SRC] => /upload/iblock/40e/DJI_0012_2.jpg [SAFE_SRC] => /upload/iblock/40e/DJI_0012_2.jpg [ALT] => В Акмолинской области начато строительство нового горно-металлургического комплекса [TITLE] => В Акмолинской области начато строительство нового горно-металлургического комплекса ) [~PREVIEW_PICTURE] => 14262 [LANG_DIR] => /en/ [~LANG_DIR] => /en/ [CODE] => [~CODE] => [EXTERNAL_ID] => 8877 [~EXTERNAL_ID] => 8877 [IBLOCK_TYPE_ID] => pc [~IBLOCK_TYPE_ID] => pc [IBLOCK_CODE] => pc_news [~IBLOCK_CODE] => pc_news [IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [~IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [LID] => b3 [~LID] => b3 [EDIT_LINK] => [DELETE_LINK] => [DISPLAY_ACTIVE_FROM] => 21.06.2021 [FIELDS] => Array ( ) [PROPERTIES] => Array ( [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Construction of a new mining and metallurgy complex has begun in Akmola Region [PROPERTY_VALUE_ID] => 28494 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Construction of a new mining and metallurgy complex has begun in Akmola Region [~DESCRIPTION] => ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Ақмола облысында жаңа тау-кен-металлургиялық кешенінің құрылысы басталды [PROPERTY_VALUE_ID] => 28491 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Ақмола облысында жаңа тау-кен-металлургиялық кешенінің құрылысы басталды [~DESCRIPTION] => ) [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> The Development Bank of Kazakhstan JSC (subsidiary of the “Baiterek” Holding, hereinafter - DBK, the Bank) has opened financing for Construction and Operation of Primary Gold-Bearing Ores Processing Facility Project. The enterprise’s production capacity will be 5 mln. tons of ore per year, and the output is planned to be produced in the form of ingots of Doré alloy with 88% gold content. </p> <span id="bx-cursor-node"> </span> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28495 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

The Development Bank of Kazakhstan JSC (subsidiary of the “Baiterek” Holding, hereinafter - DBK, the Bank) has opened financing for Construction and Operation of Primary Gold-Bearing Ores Processing Facility Project. The enterprise’s production capacity will be 5 mln. tons of ore per year, and the output is planned to be produced in the form of ingots of Doré alloy with 88% gold content.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ («Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы, бұдан әрі – ҚДБ, Банк) бастапқы алтынды кенді өңдеу кешенін салу және пайдалану жобасына қаржыландыру ашты. Кәсіпорынның өндірістік қуаты жылына 5 млн тонна кенді құрайды, дайын өнімді құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасы құймалары түрінде шығару жоспарлануда. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28492 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ («Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы, бұдан әрі – ҚДБ, Банк) бастапқы алтынды кенді өңдеу кешенін салу және пайдалану жобасына қаржыландыру ашты. Кәсіпорынның өндірістік қуаты жылына 5 млн тонна кенді құрайды, дайын өнімді құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасы құймалары түрінде шығару жоспарлануда.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [EN_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 738 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Detail text [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 33 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Detail text [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p><img alt="РГ Голд" src="/upload/medialibrary/ab6/DJI_0012_2.jpg" title="РГ Голд" width="819" height="511"><br> </p><p>The total construction cost is USD 425 mln. DBK provided a loan in the amount of up to USD 300 mln for a period of 9 years. RG Processing LLP will provide the rest of the required investment of USD 125 mln. from its own resources. </p> <p> </p> <p> Construction of a new 67.7 ha mining and smelting enterprise is started in 2020. RG Processing plans to commission the facility in Q3 2022. The facility will be located in Burabay and Bulandy districts of Akmola region, the primary gold ore mined at the Northern and Southern Raygorodok deposits by co-borrower RG Gold LLP are inputs to production process. <br></p><p><img alt="РГ Голд" src="/upload/medialibrary/bdb/foto.jpg" title="РГ Голд" width="798" height="522"><br></p> <p> </p> <p> The project is implemented by Verny Capital Group of Companies in partnership with Resource Capital Funds (RCF), the largest private equity fund in the mining industry. RCF is a group of private equity funds under general management that focuses on investments in the mining industry. The Group was founded in 1988, and its investment mandate includes all types of solid minerals and an extensive geography of assets. Since its foundation, RCF has invested in 181 mining companies, with projects in 51 countries and across 30 raw materials. </p> <p> The MSE process flowchart is uniquely designed for optimum ore extraction with minimum operating costs and the ability to implement global environmental standards. Equipment suppliers are the world’s leading manufacturers, which greatly increases the economic viability of the project in the long term. <br></p><p><img alt="рг голд" src="/upload/medialibrary/78f/DJI_0041.jpg" title="рг голд" width="818" height="512"><br></p> <p> </p> <p> The sale of output – Doré alloy with 88% gold content – is carried out in full to the refinery in Kazakhstan, with which long-term contract for the output sale has been signed. </p> <p> </p> <p> <i>“Even though the facility is still under construction, we have already managed to conclude a multi-year contract for the output supply. Doré alloy is of great demand in the domestic market, as we annually produce about 5 tons of gold. With high liquidity and readily available transportation of gold, there is no problem with its sale,” <b>said Lawrence Rossouw, CEO of RG Processing. </b><br></i></p><p><i><img alt="Лоуренс Россоу" src="/upload/medialibrary/7f8/IMG_1160.jpg" title="Лоуренс Россоу" width="538" height="717"><br></i></p> <p> According to Rossouw, Akmola Region was chosen as the project location because of the plant’s proximity to the resource base, which will significantly reduce the cost of ore transportation. Moreover, the region has the necessary infrastructure and highly qualified personnel. </p> <p> </p> <p> <i>“Today Akmola Region is the state leader in gold production. It is, therefore, not surprising that the new plant, which can reduce the domestic market demand for Doré alloy, will be right here. This project is important for the region, as it will increase its economic potential, as well as create about 1,000 permanent jobs and 500 temporary jobs during the construction period. The enterprise’s tax deductions to the state budget will be over KZT 20 bln. a year. Given the Bank’s key mission to promote sustainable development of the national economy, it is important to note that the project implementation will significantly replenish the country’s strategic gold reserves”, <b>said Kassym Mukhanbetov, the Senior Banker of DBK Customers Relations Directorate. <br></b></i></p><p><i><b><img alt="Касым Муханбетов" src="/upload/medialibrary/aed/IMGL9979.jpg" title="Касым Муханбетов" width="477" height="717"><br></b></i></p> <p> Development Bank has provided a multi-currency loan of up to USD 300 mln., including USD 217 mln. and KZT 34.8 bln. The loan period is 9 years, DBK financial resources will be used for construction and installation works and the equipment purchase. Since the project is included in the map of national industrialization, financing will be through the State Program of Industrial and Innovative Development (SPIID). </p> <p> </p> <p> <b>Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK)</b> is the national development institution for the modernization and development of non-raw-materials and infrastructure sectors of the economy in Kazakhstan, established in 2001. The major activities: develop industrial infrastructure and manufacturing industry, promote and attract foreign and domestic investment in the national economy. DBK is one of the largest investment operators of state programs of industrial and innovative development. DBK is attached to Baiterek National Managing Holding JSC. </p> <p> <b>RG Processing LLP </b>is the company established in October 2018 to implement the Construction and Commissioning of a New Gold Processing Plant To Process Primary Ores of RG Gold LLP, which annually processes about 2.1 mln. tons of ore produced at the Raygorodok deposit in Burabay district in Akmola Region by heap leaching. </p> <p> <b>Public Relations Department of Development Bank of Kazakhstan JSC: +7 (7172) 79 26 08 (</b><a href="http://www.kdb.kz"><b>www.kdb.kz</b></a><b>, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz </b></p><b> </b><p><b> Public Relations Department of RG Gold LLP and RG Processing LLP: </b><a href="mailto:press@rggold.kz"><b>press@rggold.kz</b></a> </p> <span id="bx-cursor-node"> </span> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28496 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

РГ Голд

The total construction cost is USD 425 mln. DBK provided a loan in the amount of up to USD 300 mln for a period of 9 years. RG Processing LLP will provide the rest of the required investment of USD 125 mln. from its own resources.

Construction of a new 67.7 ha mining and smelting enterprise is started in 2020. RG Processing plans to commission the facility in Q3 2022. The facility will be located in Burabay and Bulandy districts of Akmola region, the primary gold ore mined at the Northern and Southern Raygorodok deposits by co-borrower RG Gold LLP are inputs to production process.

РГ Голд

The project is implemented by Verny Capital Group of Companies in partnership with Resource Capital Funds (RCF), the largest private equity fund in the mining industry. RCF is a group of private equity funds under general management that focuses on investments in the mining industry. The Group was founded in 1988, and its investment mandate includes all types of solid minerals and an extensive geography of assets. Since its foundation, RCF has invested in 181 mining companies, with projects in 51 countries and across 30 raw materials.

The MSE process flowchart is uniquely designed for optimum ore extraction with minimum operating costs and the ability to implement global environmental standards. Equipment suppliers are the world’s leading manufacturers, which greatly increases the economic viability of the project in the long term.

рг голд

The sale of output – Doré alloy with 88% gold content – is carried out in full to the refinery in Kazakhstan, with which long-term contract for the output sale has been signed.

“Even though the facility is still under construction, we have already managed to conclude a multi-year contract for the output supply. Doré alloy is of great demand in the domestic market, as we annually produce about 5 tons of gold. With high liquidity and readily available transportation of gold, there is no problem with its sale,” said Lawrence Rossouw, CEO of RG Processing.

Лоуренс Россоу

According to Rossouw, Akmola Region was chosen as the project location because of the plant’s proximity to the resource base, which will significantly reduce the cost of ore transportation. Moreover, the region has the necessary infrastructure and highly qualified personnel.

“Today Akmola Region is the state leader in gold production. It is, therefore, not surprising that the new plant, which can reduce the domestic market demand for Doré alloy, will be right here. This project is important for the region, as it will increase its economic potential, as well as create about 1,000 permanent jobs and 500 temporary jobs during the construction period. The enterprise’s tax deductions to the state budget will be over KZT 20 bln. a year. Given the Bank’s key mission to promote sustainable development of the national economy, it is important to note that the project implementation will significantly replenish the country’s strategic gold reserves”, said Kassym Mukhanbetov, the Senior Banker of DBK Customers Relations Directorate.

Касым Муханбетов

Development Bank has provided a multi-currency loan of up to USD 300 mln., including USD 217 mln. and KZT 34.8 bln. The loan period is 9 years, DBK financial resources will be used for construction and installation works and the equipment purchase. Since the project is included in the map of national industrialization, financing will be through the State Program of Industrial and Innovative Development (SPIID).

Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK) is the national development institution for the modernization and development of non-raw-materials and infrastructure sectors of the economy in Kazakhstan, established in 2001. The major activities: develop industrial infrastructure and manufacturing industry, promote and attract foreign and domestic investment in the national economy. DBK is one of the largest investment operators of state programs of industrial and innovative development. DBK is attached to Baiterek National Managing Holding JSC.

RG Processing LLP is the company established in October 2018 to implement the Construction and Commissioning of a New Gold Processing Plant To Process Primary Ores of RG Gold LLP, which annually processes about 2.1 mln. tons of ore produced at the Raygorodok deposit in Burabay district in Akmola Region by heap leaching.

Public Relations Department of Development Bank of Kazakhstan JSC: +7 (7172) 79 26 08 (www.kdb.kz, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz

Public Relations Department of RG Gold LLP and RG Processing LLP: press@rggold.kz

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 739 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Толық сипаттама [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 34 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Толық сипаттама [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> <img alt="РГ Голд" src="/upload/medialibrary/ab6/DJI_0012_2.jpg" title="РГ Голд" width="819" height="511"><br> </p> <p> Құрылысқа жұмсалатын шығынның жалпы көлемі 425 млн АҚШ долларын құрайды. ҚДБ 9 жыл мерзімге 300 млн АҚШ долларына дейінгі сомаға қарыз берді. 125 млн АҚШ доллары сомасындағы қажетті инвестициялардың қалған көлемін «RG Processing» ЖШС өз қаражаты есебінен қамтамасыз етеді. </p> <p> </p> <p> </p> <p> Ауданы 67,7 га жаңа тау-кен-металлургиялық кешеннің құрылысы 2020 жылы басталды. RG Processing кәсіпорынды 2022 ж. үшінші тоқсанында іске қоспақ. Кешен Ақмола облысының Бурабай және Бұланды аудандарының аумағында орналасады, өндірістік үдерістің шикізаты қосалқы қарыз алушы компания - «RG Gold» ЖШС Солтүстік және Оңтүстік Райгородок кен орындарында өндіретін бастапқы алтынды кен болып табылады. <br> </p> <p> <img alt="РГ Голд" src="/upload/medialibrary/bdb/foto.jpg" title="РГ Голд" width="798" height="522"><br> </p> <p> </p> <p> Жобаны «Верный Капитал» компаниялар тобы тау-кен ісіндегі ірі Resource Capital Funds (RCF) тікелей инвестициялар қорымен серіктесе отырып іске асырады. RCF – тау-кен секторына инвестициялар салуға бағытталған жалпы басқарудағы жеке тікелей инвестициялар қорларының тобы. Топ 1988 жылы құрылған, оның инвестициялық мандатына қатты минералды шикізаттың барлық түрлері және активтердің кең географиясы кіреді. Құрылғаннан бері RCF 51 елде жобалары және шикізаттың 30 түрі бар 181 тау-кен компанияларына инвестиция салды. </p> <p> </p> <p> ТКМК технологиялық сызбасы кенді минималды операциялық шығындармен және қоршаған ортаны қорғау бойынша әлемдік стандарттарды енгізу мүмкіндігімен оңтайлы өндіру мақсатында ерекше жобаланған. Жабдық жеткізушілері – жетекші әлемдік өндірушілер, бұл – жобаның ұзақ мерзімді перспективада экономикалық тиімділігін елеулі дәрежеде арттырады. <br> </p> <p> <img alt="рг голд" src="/upload/medialibrary/78f/DJI_0041.jpg" title="рг голд" width="818" height="512"><br> </p> <p> </p> <p> Дайын өнім – құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасының құймалары толық көлемде өндірілетін өнімді сатуға ұзақ мерзімді келісімшарт жасалған Қазақстандағы аффинаж зауытына сатылмақ. </p> <p> </p> <p> <i>«Кешеннің құрылысы әлі салынып жатқандығына қарамастан, дайын өнімді жеткізуге көпжылдық келісімшартқа қолжеткіздік. Доре қорытпасы ішкі нарықта үлкен сұранысқа ие, себебі жыл сайын бізде шамамен 5 тонна алтын өндіріледі. Алтынның өтімділігі жоғары және тасымалдануы оңай болғандықтан, оны сатуда қиындықтар туындамайды» <b>- деп мәлімдеді RG Processing бас директоры Лоуренс Россоу (Lawrence Rossouw). <br> </b></i> </p> <p> <i><b><img alt="Лоуренс Россоу" src="/upload/medialibrary/7f8/IMG_1160.jpg" title="Лоуренс Россоу" width="538" height="717"><br> </b></i> </p> <p> Россоудың айтуынша, жобаны іске асыру орны болып фабриканың ресурстық базаға жақын болуынан Ақмола облысы таңдалды, бұл кенді тасымалдау шығындарын едәуір азайтпақ. Сонымен қатар, өңірде қажетті инфрақұрылым дамыған, жоғары білікті кадрлар бар. </p> <p> </p> <p> <i>«Бүгінгі таңда Ақмола облысы елде алтынды өндіру бойынша көшбасшы орында тұр, сондықтан ішкі нарықтың қажеттіліктерін Доре қорытпасы негізінде қысқартуға қабілетті жаңа фабрика дәл осы жерде салынбақ. Бұл жоба өңір үшін де маңызды, себебі оның іске асырылуымен өңірдің экономикалық әлеуеті артады, шамамен 1000 тұрақты жұмыс орны мен фабриканың құрылысы кезеңінде 500 уақытша жұмыс орны құрылады. Кәсіпорынның елдің бюджетіне аударатын салықтық төлемдері жылына 20 млрд теңгеден асады. Банктің ұлттық экономиканы тұрақты дамыту бойынша негізгі миссиясын ескере отырып, жобаны іске асыру есебінен елдің алтынды стратегиялық қоры елеулі дәрежеде толысатынын айта кету керек» <b>- деп атап өтті ҚДБ Клиенттермен жұмыс істеу жөніндегі дирекциясының аға банкирі Қасым Мұханбетов. <br> </b></i> </p> <p> <i><b><img alt="Касым Муханбетов" src="/upload/medialibrary/aed/IMGL9979.jpg" title="Касым Муханбетов" width="477" height="717"><br> </b></i> </p> <p> Даму Банкі 300 млн АҚШ долларына дейін, соның ішінде 217 млн АҚШ доллары және 34,8 млрд теңге мультивалюталық қарыз ұсынды. Қарыз алу мерзімі – 9 жыл, ҚДБ-ның қаржы құралдары құрылыс-монтаж жұмыстары мен жабдықты сатып алуға жұмсалады. Жобаның республикалық индустриаландыру картасына енгізілгенін ескере отырып, қаржыландыру Индустриалды-инновациялық дамудың мемлекеттік бағдарламасы (ИИДМБ) аясында да жүзеге асырылатын болады. </p> <p> </p> <p> <b>«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ (ҚДБ)</b> – 2001 жылы құрылған Қазақстан экономикасының шикізаттық емес және инфрақұрылымдық секторларын жаңғырту мен жетілдіруді дамытудың ұлттық институты. Қызметінің негізгі бағыттары: өндірістік инфрақұрылым мен өңдеуші өнеркәсіпті дамыту, ел экономикасына сыртқы және ішкі инвестицияларды тарту және қолдау көрсету. ҚДБ – индустриалды-инновациялық дамудың мемлекеттік бағдарламасының ірі инвестициялық операторларының бірі. ҚДБ «Бәйтерек» ұлттық басқарушы холдингі» АҚ құрамына кіреді. </p> <p> <b>«RG Processing» ЖШС</b> - 2018 жылы қазан айында «RG Gold» ЖШС компаниясының бастапқы кенді өңдеу бойынша жаңа алтын өндіру фабрикасын салу және іске қосу жобасын жүзеге асыру үшін құрылған компания. Ол жыл сайын үймелік сілтісіздендіру әдісімен Ақмола облысы Бурабай ауданының Райгородок кен орнында өндірілетін шамамен 2,1 млн тонна кенін өңдейді. </p> <p> «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-ның Қоғаммен байланыс жасау қызметі: +7 (7172) 79 26 08 (<a href="http://www.kdb.kz">www.kdb.kz</a>, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz </p> <p> «RG Gold» ЖШС және «RG Processing» ЖШС қоғаммен байланыс жасау қызметі: <a href="mailto:press@rggold.kz">press@rggold.kz</a> </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28493 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

РГ Голд

Құрылысқа жұмсалатын шығынның жалпы көлемі 425 млн АҚШ долларын құрайды. ҚДБ 9 жыл мерзімге 300 млн АҚШ долларына дейінгі сомаға қарыз берді. 125 млн АҚШ доллары сомасындағы қажетті инвестициялардың қалған көлемін «RG Processing» ЖШС өз қаражаты есебінен қамтамасыз етеді.

Ауданы 67,7 га жаңа тау-кен-металлургиялық кешеннің құрылысы 2020 жылы басталды. RG Processing кәсіпорынды 2022 ж. үшінші тоқсанында іске қоспақ. Кешен Ақмола облысының Бурабай және Бұланды аудандарының аумағында орналасады, өндірістік үдерістің шикізаты қосалқы қарыз алушы компания - «RG Gold» ЖШС Солтүстік және Оңтүстік Райгородок кен орындарында өндіретін бастапқы алтынды кен болып табылады.

РГ Голд

Жобаны «Верный Капитал» компаниялар тобы тау-кен ісіндегі ірі Resource Capital Funds (RCF) тікелей инвестициялар қорымен серіктесе отырып іске асырады. RCF – тау-кен секторына инвестициялар салуға бағытталған жалпы басқарудағы жеке тікелей инвестициялар қорларының тобы. Топ 1988 жылы құрылған, оның инвестициялық мандатына қатты минералды шикізаттың барлық түрлері және активтердің кең географиясы кіреді. Құрылғаннан бері RCF 51 елде жобалары және шикізаттың 30 түрі бар 181 тау-кен компанияларына инвестиция салды.

ТКМК технологиялық сызбасы кенді минималды операциялық шығындармен және қоршаған ортаны қорғау бойынша әлемдік стандарттарды енгізу мүмкіндігімен оңтайлы өндіру мақсатында ерекше жобаланған. Жабдық жеткізушілері – жетекші әлемдік өндірушілер, бұл – жобаның ұзақ мерзімді перспективада экономикалық тиімділігін елеулі дәрежеде арттырады.

рг голд

Дайын өнім – құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасының құймалары толық көлемде өндірілетін өнімді сатуға ұзақ мерзімді келісімшарт жасалған Қазақстандағы аффинаж зауытына сатылмақ.

«Кешеннің құрылысы әлі салынып жатқандығына қарамастан, дайын өнімді жеткізуге көпжылдық келісімшартқа қолжеткіздік. Доре қорытпасы ішкі нарықта үлкен сұранысқа ие, себебі жыл сайын бізде шамамен 5 тонна алтын өндіріледі. Алтынның өтімділігі жоғары және тасымалдануы оңай болғандықтан, оны сатуда қиындықтар туындамайды» - деп мәлімдеді RG Processing бас директоры Лоуренс Россоу (Lawrence Rossouw).

Лоуренс Россоу

Россоудың айтуынша, жобаны іске асыру орны болып фабриканың ресурстық базаға жақын болуынан Ақмола облысы таңдалды, бұл кенді тасымалдау шығындарын едәуір азайтпақ. Сонымен қатар, өңірде қажетті инфрақұрылым дамыған, жоғары білікті кадрлар бар.

«Бүгінгі таңда Ақмола облысы елде алтынды өндіру бойынша көшбасшы орында тұр, сондықтан ішкі нарықтың қажеттіліктерін Доре қорытпасы негізінде қысқартуға қабілетті жаңа фабрика дәл осы жерде салынбақ. Бұл жоба өңір үшін де маңызды, себебі оның іске асырылуымен өңірдің экономикалық әлеуеті артады, шамамен 1000 тұрақты жұмыс орны мен фабриканың құрылысы кезеңінде 500 уақытша жұмыс орны құрылады. Кәсіпорынның елдің бюджетіне аударатын салықтық төлемдері жылына 20 млрд теңгеден асады. Банктің ұлттық экономиканы тұрақты дамыту бойынша негізгі миссиясын ескере отырып, жобаны іске асыру есебінен елдің алтынды стратегиялық қоры елеулі дәрежеде толысатынын айта кету керек» - деп атап өтті ҚДБ Клиенттермен жұмыс істеу жөніндегі дирекциясының аға банкирі Қасым Мұханбетов.

Касым Муханбетов

Даму Банкі 300 млн АҚШ долларына дейін, соның ішінде 217 млн АҚШ доллары және 34,8 млрд теңге мультивалюталық қарыз ұсынды. Қарыз алу мерзімі – 9 жыл, ҚДБ-ның қаржы құралдары құрылыс-монтаж жұмыстары мен жабдықты сатып алуға жұмсалады. Жобаның республикалық индустриаландыру картасына енгізілгенін ескере отырып, қаржыландыру Индустриалды-инновациялық дамудың мемлекеттік бағдарламасы (ИИДМБ) аясында да жүзеге асырылатын болады.

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ (ҚДБ) – 2001 жылы құрылған Қазақстан экономикасының шикізаттық емес және инфрақұрылымдық секторларын жаңғырту мен жетілдіруді дамытудың ұлттық институты. Қызметінің негізгі бағыттары: өндірістік инфрақұрылым мен өңдеуші өнеркәсіпті дамыту, ел экономикасына сыртқы және ішкі инвестицияларды тарту және қолдау көрсету. ҚДБ – индустриалды-инновациялық дамудың мемлекеттік бағдарламасының ірі инвестициялық операторларының бірі. ҚДБ «Бәйтерек» ұлттық басқарушы холдингі» АҚ құрамына кіреді.

«RG Processing» ЖШС - 2018 жылы қазан айында «RG Gold» ЖШС компаниясының бастапқы кенді өңдеу бойынша жаңа алтын өндіру фабрикасын салу және іске қосу жобасын жүзеге асыру үшін құрылған компания. Ол жыл сайын үймелік сілтісіздендіру әдісімен Ақмола облысы Бурабай ауданының Райгородок кен орнында өндірілетін шамамен 2,1 млн тонна кенін өңдейді.

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-ның Қоғаммен байланыс жасау қызметі: +7 (7172) 79 26 08 (www.kdb.kz, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz

«RG Gold» ЖШС және «RG Processing» ЖШС қоғаммен байланыс жасау қызметі: press@rggold.kz

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [OLD_ID] => Array ( [ID] => 740 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => _old_id [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => OLD_ID [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 35 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => _old_id [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [PHOTOGALLERY] => Array ( [ID] => 741 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Фотогалерея [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => PHOTOGALLERY [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 116 [FILE_TYPE] => jpg, gif, bmp, png, jpeg [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Фотогалерея [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [YOUTUBE] => Array ( [ID] => 742 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Видео [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 117 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Видео [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 743 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Бейне [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 118 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Бейне [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 744 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Video [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 119 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Video [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 745 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Документы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 120 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Документы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 746 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Құжаттар [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 121 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Құжаттар [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 747 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Documents [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 122 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Documents [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [HEAD] => Array ( [ID] => 816 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Руководитель [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => HEAD [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => E [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 126 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Руководитель [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [RU_NAME] => Array ( [ID] => 1031 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Название РУ [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => RU_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => [HINT] => [~NAME] => Название РУ [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => В Акмолинской области начато строительство нового горно-металлургического комплекса [PROPERTY_VALUE_ID] => 125468 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => В Акмолинской области начато строительство нового горно-металлургического комплекса [~DESCRIPTION] => ) ) [DISPLAY_PROPERTIES] => Array ( [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> The Development Bank of Kazakhstan JSC (subsidiary of the “Baiterek” Holding, hereinafter - DBK, the Bank) has opened financing for Construction and Operation of Primary Gold-Bearing Ores Processing Facility Project. The enterprise’s production capacity will be 5 mln. tons of ore per year, and the output is planned to be produced in the form of ingots of Doré alloy with 88% gold content. </p> <span id="bx-cursor-node"> </span> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28495 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

The Development Bank of Kazakhstan JSC (subsidiary of the “Baiterek” Holding, hereinafter - DBK, the Bank) has opened financing for Construction and Operation of Primary Gold-Bearing Ores Processing Facility Project. The enterprise’s production capacity will be 5 mln. tons of ore per year, and the output is planned to be produced in the form of ingots of Doré alloy with 88% gold content.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

The Development Bank of Kazakhstan JSC (subsidiary of the “Baiterek” Holding, hereinafter - DBK, the Bank) has opened financing for Construction and Operation of Primary Gold-Bearing Ores Processing Facility Project. The enterprise’s production capacity will be 5 mln. tons of ore per year, and the output is planned to be produced in the form of ingots of Doré alloy with 88% gold content.

) [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Construction of a new mining and metallurgy complex has begun in Akmola Region [PROPERTY_VALUE_ID] => 28494 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Construction of a new mining and metallurgy complex has begun in Akmola Region [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => Construction of a new mining and metallurgy complex has begun in Akmola Region ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Ақмола облысында жаңа тау-кен-металлургиялық кешенінің құрылысы басталды [PROPERTY_VALUE_ID] => 28491 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Ақмола облысында жаңа тау-кен-металлургиялық кешенінің құрылысы басталды [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => Ақмола облысында жаңа тау-кен-металлургиялық кешенінің құрылысы басталды ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ («Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы, бұдан әрі – ҚДБ, Банк) бастапқы алтынды кенді өңдеу кешенін салу және пайдалану жобасына қаржыландыру ашты. Кәсіпорынның өндірістік қуаты жылына 5 млн тонна кенді құрайды, дайын өнімді құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасы құймалары түрінде шығару жоспарлануда. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28492 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ («Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы, бұдан әрі – ҚДБ, Банк) бастапқы алтынды кенді өңдеу кешенін салу және пайдалану жобасына қаржыландыру ашты. Кәсіпорынның өндірістік қуаты жылына 5 млн тонна кенді құрайды, дайын өнімді құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасы құймалары түрінде шығару жоспарлануда.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ («Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы, бұдан әрі – ҚДБ, Банк) бастапқы алтынды кенді өңдеу кешенін салу және пайдалану жобасына қаржыландыру ашты. Кәсіпорынның өндірістік қуаты жылына 5 млн тонна кенді құрайды, дайын өнімді құрамында 88% алтыны бар Доре қорытпасы құймалары түрінде шығару жоспарлануда.

) ) [IPROPERTY_VALUES] => Array ( ) [PREVIEW_IMAGE] => /upload/resize_cache/iblock/40e/352_176_240cd750bba9870f18aada2478b24840a/DJI_0012_2.jpg )
Array
(
    [ID] => 8873
    [~ID] => 8873
    [IBLOCK_ID] => 150
    [~IBLOCK_ID] => 150
    [IBLOCK_SECTION_ID] => 741
    [~IBLOCK_SECTION_ID] => 741
    [NAME] => В БРК реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш
    [~NAME] => В БРК реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш
    [ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-17 09:00:00
    [~ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-17 09:00:00
    [ACTIVE_FROM] => 17.06.2021 10:00:00
    [~ACTIVE_FROM] => 17.06.2021 10:00:00
    [TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:08:37
    [~TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:08:37
    [DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/press-releases/8873/
    [~DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/press-releases/8873/
    [LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [~LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [DETAIL_TEXT] => 

Индекс экономической сложности (Economic complexity index, ECI) измеряет сложность производственной структуры той или иной страны путем объединения информации о разнообразии ее экспорта и повсеместности ее продуктов. В 2019 году Казахстан занимал 78 место среди 151 стран мира по индексу ECI, при этом среди стран СНГ мы уступаем России, Беларуси, Украине и Киргизии.

Основная причина низкого уровня экономической сложности Казахстана объясняется ее слабо диверсифицированной экспортной корзиной, где продукты с выявленным сравнительным преимуществом являются, в большинстве случаев, сырьевыми товарами. На сегодняшний день отечественная экономика остро нуждается в диверсификации экспорта, однако инструменты для разработки соответствующей стратегии, до сих пор остаются недостаточными. Для решения данной проблемы в Банке Развития реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш. Благодаря его реализации удалось определить список 50 потенциально перспективных товаров, производство и экспорт которых может поспособствовать диверсификации экспортной корзины страны.

Интуиция, лежащая в основе этого алгоритма, проста: сначала алгоритм смотрит в каких товарах страна уже имеет сравнительные преимущества, а затем рекомендует другие товары, близкие к выявленным, путем анализа экспортной корзины всех стран мира.

Аналитика.png

Бóльшая часть выявленных товаров относится к промышленной отраслевой структуре - 16 единиц, машинам и оборудованию - 12 единиц, химическим веществам - 8 единиц и пищевым продуктам - 6 единиц.

Следует отметить, что 43 из 50 выявленных товаров имеют положительное значение индекса продуктовой сложности (Product complexity index, PCI, значения индекса находятся в диапазоне примерно от −4 до +4), что говорит о возможности не только диверсификации экспортной корзины Казахстана, но и повышении ее сложности.

Полученные результаты свидетельствуют о том, что наибольшую перспективу для экономики Казахстана с точки зрения роста экономической сложности представляют товары машиностроительной отрасли, а именно газовые турбины, детали насосов и жидкостных подъемников, арматура, крепления, оборудование для железнодорожных путей, сельскохозяйственные машины для обработки и культивации почвы, электротермические приборы, жидкостные насосы и подъемники, машины для сортировки, просеивания, отделения, промывки, дробления, размола, смешивания или растирания грунта, автомобили специального назначения не для перевозки пассажиров и грузов и машины для строительства и горнодобывающей промышленности.

Также товарные позиции по изделиям из металла, не включенные в другие категории, были определены как потенциально перспективные продуктовые ниши: изделия из железа или стали, конструкции и элементы конструкции (секции мостов, шлюзовые ворота, опоры, кровли, дверные и оконные рамы, стоки и колонны) из чугуна и стали и другие.

Дополнительно, к перспективным товарам с высоким уровнем сложности можно отнести товары обрабатывающей промышленности, такие как: готовые жидкости для гидравлических трансмиссий и антифризные препараты, прочие пластмассовые пластины, листы, пленки и полосы, текстильные ткани или изделия с пропиткой, вата, а также ткани и изделия, используемые в машинах или установках.

Детальные результаты алгоритма доступны на аналитическом портале «Обзор внешней торговли Республики Казахстан» в разделе «Алгоритм по определению перспективных отраслей и товарных ниш» по следующей ссылке: https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-of-the-RK/, позволяющей получить подробный анализ по каждому товару (в разрезе продуктовой сложности товара, потенциальных рынков сбыта с применением таможенных пошлин и расстояний между странами).

Здесь Вы найдете подробную информацию:
- по экспорту стран мира с точки зрения индекса экономической сложности;
- по товарам, по которым страны мира уже имеют выявленное сравнительное преимущество;
- о потенциально перспективных 50 товарах, производство которых может способствовать диверсификации экспортной корзины Казахстана (производство которых еще отсутствует либо не сильно развито в стране);
- о потенциальных рынках сбыта для перспективных товаров, в том числе, информация по ввозным таможенным пошлинам на товары и расстояниям между Казахстаном и потенциальными рынками сбыта;
- о конкурентной среде на зарубежных экспортных рынках по торговле перспективными товарами и товарами, по которым Казахстан уже имеет выявленное сравнительное преимущество.

Напомним, целью портала Банка Развития является предоставление потенциальным инвесторам, бизнес-сообществу, государству, национальным и международным институтам развития доступного и удобного инструмента по определению потенциально перспективных отраслей и товарных ниш. Данные, опубликованные на портале, способны сыграть ключевую роль в выборе производства тех или иных товаров на территории Республики Казахстан, производство которых в настоящее время отсутствует или неразвито.

Дополнительно, на официальном сайте Банка в разделе Аналитика (Исследования и публикации) можно ознакомиться с подробным аналитическим отчетом по результатам реализации алгоритма.
[~DETAIL_TEXT] =>

Индекс экономической сложности (Economic complexity index, ECI) измеряет сложность производственной структуры той или иной страны путем объединения информации о разнообразии ее экспорта и повсеместности ее продуктов. В 2019 году Казахстан занимал 78 место среди 151 стран мира по индексу ECI, при этом среди стран СНГ мы уступаем России, Беларуси, Украине и Киргизии.

Основная причина низкого уровня экономической сложности Казахстана объясняется ее слабо диверсифицированной экспортной корзиной, где продукты с выявленным сравнительным преимуществом являются, в большинстве случаев, сырьевыми товарами. На сегодняшний день отечественная экономика остро нуждается в диверсификации экспорта, однако инструменты для разработки соответствующей стратегии, до сих пор остаются недостаточными. Для решения данной проблемы в Банке Развития реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш. Благодаря его реализации удалось определить список 50 потенциально перспективных товаров, производство и экспорт которых может поспособствовать диверсификации экспортной корзины страны.

Интуиция, лежащая в основе этого алгоритма, проста: сначала алгоритм смотрит в каких товарах страна уже имеет сравнительные преимущества, а затем рекомендует другие товары, близкие к выявленным, путем анализа экспортной корзины всех стран мира.

Аналитика.png

Бóльшая часть выявленных товаров относится к промышленной отраслевой структуре - 16 единиц, машинам и оборудованию - 12 единиц, химическим веществам - 8 единиц и пищевым продуктам - 6 единиц.

Следует отметить, что 43 из 50 выявленных товаров имеют положительное значение индекса продуктовой сложности (Product complexity index, PCI, значения индекса находятся в диапазоне примерно от −4 до +4), что говорит о возможности не только диверсификации экспортной корзины Казахстана, но и повышении ее сложности.

Полученные результаты свидетельствуют о том, что наибольшую перспективу для экономики Казахстана с точки зрения роста экономической сложности представляют товары машиностроительной отрасли, а именно газовые турбины, детали насосов и жидкостных подъемников, арматура, крепления, оборудование для железнодорожных путей, сельскохозяйственные машины для обработки и культивации почвы, электротермические приборы, жидкостные насосы и подъемники, машины для сортировки, просеивания, отделения, промывки, дробления, размола, смешивания или растирания грунта, автомобили специального назначения не для перевозки пассажиров и грузов и машины для строительства и горнодобывающей промышленности.

Также товарные позиции по изделиям из металла, не включенные в другие категории, были определены как потенциально перспективные продуктовые ниши: изделия из железа или стали, конструкции и элементы конструкции (секции мостов, шлюзовые ворота, опоры, кровли, дверные и оконные рамы, стоки и колонны) из чугуна и стали и другие.

Дополнительно, к перспективным товарам с высоким уровнем сложности можно отнести товары обрабатывающей промышленности, такие как: готовые жидкости для гидравлических трансмиссий и антифризные препараты, прочие пластмассовые пластины, листы, пленки и полосы, текстильные ткани или изделия с пропиткой, вата, а также ткани и изделия, используемые в машинах или установках.

Детальные результаты алгоритма доступны на аналитическом портале «Обзор внешней торговли Республики Казахстан» в разделе «Алгоритм по определению перспективных отраслей и товарных ниш» по следующей ссылке: https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-of-the-RK/, позволяющей получить подробный анализ по каждому товару (в разрезе продуктовой сложности товара, потенциальных рынков сбыта с применением таможенных пошлин и расстояний между странами).

Здесь Вы найдете подробную информацию:
- по экспорту стран мира с точки зрения индекса экономической сложности;
- по товарам, по которым страны мира уже имеют выявленное сравнительное преимущество;
- о потенциально перспективных 50 товарах, производство которых может способствовать диверсификации экспортной корзины Казахстана (производство которых еще отсутствует либо не сильно развито в стране);
- о потенциальных рынках сбыта для перспективных товаров, в том числе, информация по ввозным таможенным пошлинам на товары и расстояниям между Казахстаном и потенциальными рынками сбыта;
- о конкурентной среде на зарубежных экспортных рынках по торговле перспективными товарами и товарами, по которым Казахстан уже имеет выявленное сравнительное преимущество.

Напомним, целью портала Банка Развития является предоставление потенциальным инвесторам, бизнес-сообществу, государству, национальным и международным институтам развития доступного и удобного инструмента по определению потенциально перспективных отраслей и товарных ниш. Данные, опубликованные на портале, способны сыграть ключевую роль в выборе производства тех или иных товаров на территории Республики Казахстан, производство которых в настоящее время отсутствует или неразвито.

Дополнительно, на официальном сайте Банка в разделе Аналитика (Исследования и публикации) можно ознакомиться с подробным аналитическим отчетом по результатам реализации алгоритма.
[DETAIL_TEXT_TYPE] => html [~DETAIL_TEXT_TYPE] => html [PREVIEW_TEXT] => Казахстанская экономика нуждается в диверсификации экспорта, однако инструменты для разработки соответствующей стратегии, основывающейся на эмпирических фактах, остаются недостаточными. Главный вопрос «в какие отрасли и товарные ниши следует диверсифицироваться?» до сих пор остается открытым. В АО «Банк Развития Казахстана» (БРК, дочерняя структура Холдинга «Байтерек»), благодаря реализованному алгоритму машинного обучения определили список 50 потенциально перспективных товаров, производство и экспорт которых может поспособствовать диверсификации экспортной корзины страны. [~PREVIEW_TEXT] => Казахстанская экономика нуждается в диверсификации экспорта, однако инструменты для разработки соответствующей стратегии, основывающейся на эмпирических фактах, остаются недостаточными. Главный вопрос «в какие отрасли и товарные ниши следует диверсифицироваться?» до сих пор остается открытым. В АО «Банк Развития Казахстана» (БРК, дочерняя структура Холдинга «Байтерек»), благодаря реализованному алгоритму машинного обучения определили список 50 потенциально перспективных товаров, производство и экспорт которых может поспособствовать диверсификации экспортной корзины страны. [PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [~PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [PREVIEW_PICTURE] => Array ( [ID] => 14254 [TIMESTAMP_X] => 23.06.2021 11:06:43 [MODULE_ID] => iblock [HEIGHT] => 999 [WIDTH] => 1500 [FILE_SIZE] => 129964 [CONTENT_TYPE] => image/jpeg [SUBDIR] => iblock/586 [FILE_NAME] => iStock_73271969_web.jpg [ORIGINAL_NAME] => iStock_73271969_web.jpg [DESCRIPTION] => [HANDLER_ID] => [EXTERNAL_ID] => 17f833642ed0d88990b1fe7102f5e27c [VERSION_ORIGINAL_ID] => [META] => [SRC] => /upload/iblock/586/iStock_73271969_web.jpg [UNSAFE_SRC] => /upload/iblock/586/iStock_73271969_web.jpg [SAFE_SRC] => /upload/iblock/586/iStock_73271969_web.jpg [ALT] => В БРК реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш [TITLE] => В БРК реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш ) [~PREVIEW_PICTURE] => 14254 [LANG_DIR] => /en/ [~LANG_DIR] => /en/ [CODE] => [~CODE] => [EXTERNAL_ID] => 8873 [~EXTERNAL_ID] => 8873 [IBLOCK_TYPE_ID] => pc [~IBLOCK_TYPE_ID] => pc [IBLOCK_CODE] => pc_news [~IBLOCK_CODE] => pc_news [IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [~IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [LID] => b3 [~LID] => b3 [EDIT_LINK] => [DELETE_LINK] => [DISPLAY_ACTIVE_FROM] => 17.06.2021 [FIELDS] => Array ( ) [PROPERTIES] => Array ( [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => DBK implemented machine learning algorithm to determine promising industries and commodity niches. [PROPERTY_VALUE_ID] => 28511 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => DBK implemented machine learning algorithm to determine promising industries and commodity niches. [~DESCRIPTION] => ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => ҚДБ перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін іске асырды [PROPERTY_VALUE_ID] => 28475 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => ҚДБ перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін іске асырды [~DESCRIPTION] => ) [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Kazakhstan’s economy needs to diversify exports, but the tools for developing an appropriate strategy based on empirical facts remain insufficient. The main question "which industries and commodity niches should be diversified?" still remains open. The Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK, the subsidiary of the Baiterek Holding), thanks to the implemented machine learning algorithm identified a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which may contribute to the diversification of the country's export basket. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28512 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Kazakhstan’s economy needs to diversify exports, but the tools for developing an appropriate strategy based on empirical facts remain insufficient. The main question "which industries and commodity niches should be diversified?" still remains open. The Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK, the subsidiary of the Baiterek Holding), thanks to the implemented machine learning algorithm identified a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which may contribute to the diversification of the country's export basket.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Қазақстан экономикасы экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда эмпирикалық фактілерге негізделген тиісті стратегияны әзірлеу құралдары жеткіліксіз. Басты «Қандай салалар мен тауарлық тауашаларды әртараптандыру керек?» деген сұрақ әлі күнге дейін ашық қалуда. «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-да (ҚДБ, «Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы) машиналық оқытудың іске асырылған алгоритмінің арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін айқындады. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28476 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Қазақстан экономикасы экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда эмпирикалық фактілерге негізделген тиісті стратегияны әзірлеу құралдары жеткіліксіз. Басты «Қандай салалар мен тауарлық тауашаларды әртараптандыру керек?» деген сұрақ әлі күнге дейін ашық қалуда. «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-да (ҚДБ, «Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы) машиналық оқытудың іске асырылған алгоритмінің арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін айқындады.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [EN_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 738 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Detail text [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 33 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Detail text [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> The Economic Complexity Index (ECI) measures the complexity of a country's production structure by combining information about the diversity of its exports and the ubiquity of its products. In 2019, Kazakhstan ranked 78th among 151 countries in the world according to the ECI index, while among the CIS countries we are inferior to Russia, Belarus, Ukraine and Kyrgyzstan. </p> <p> The main reason for the low level of economic complexity in Kazakhstan is due to its poorly diversified export basket, where products with a revealed comparative advantage are, in most cases, commodities. Today, the domestic economy is in dire need of export diversification, but the tools for developing an appropriate strategy are still inadequate. To solve this problem, the Development Bank implemented a machine learning algorithm to identify promising industries and product niches. Thanks to its implementation, it was possible to identify a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which can contribute to the diversification of the country's export basket. </p> <p> The intuition underlying this algorithm is simple: first, the algorithm looks in which products the country already has comparative advantages, and then recommends other products close to those identified by analyzing the export basket of all countries in the world. </p> <p> Most of the identified goods belong to the industrial sector structure - 16 units, machinery and equipment - 12 units, chemicals - 8 units and food products - 6 units. <img alt="Безымянный.png" src="/upload/medialibrary/82b/Bezymyannyy.png" title="Безымянный.png" width="738" height="376"> It should be noted that 43 out of 50 identified products have a positive value of the index of product complexity (the index values ​​are in the range from about −4 to +4), which indicates the possibility of not only diversifying the export basket of Kazakhstan, but also increasing its complexity. </p> <p> The results obtained indicate that the most promising for the economy of Kazakhstan in terms of growing economic complexity are the products of the engineering industry, namely gas turbines, parts for pumps and liquid lifts, fittings, fasteners, equipment for railway tracks, agricultural machines for soil cultivation, electrothermal devices, liquid pumps and lifts, machines for sorting, screening, separating, washing, crushing, grinding, mixing or grinding soil, special vehicles not for the transport of passengers and goods, and machinery for the construction and mining industry. </p> <p> Also, headings for metal products, not elsewhere classified, were identified as potentially promising product niches: iron or steel products, structures and structural elements (bridge sections, sluice gates, supports, roofs, door and window frames, drains, etc. columns) made of cast iron and steel and others. <br> </p> <p> <img alt="портал_page-0001.jpg" src="/upload/medialibrary/f17/portal_page_0001.jpg" title="портал_page-0001.jpg" width="818" height="583"><br> </p> <p> In addition, promising products with a high level of complexity include manufactured goods, such as: ready-made fluids for hydraulic transmissions and antifreeze agents, other plastic plates, sheets, films and strips, textile fabrics or impregnated products, cotton wool, as well as fabrics and products used in machines or installations. </p> <p> Detailed results of the algorithm are available on the analytical portal "Review of Foreign Trade of the Republic of Kazakhstan" in the section "Algorithm for determining promising industries and product niches" at the following link: <a href="https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-">https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-</a> of-the-RK /, which allows you to get a detailed analysis for each product (in the context of the product complexity of the good potential sales markets with the use of customs duties and distances between countries). </p> <p> You will find detailed information: </p> <p> - on the export of the countries of the world in terms of the index of economic complexity; </p> <p> - for goods for which the countries of the world already have an identified comparative advantage; </p> <p> - about 50 potentially promising goods, the production of which can contribute to the diversification of the export basket of Kazakhstan (the production of which is still absent or is not highly developed in the country); </p> <p> - about potential sales markets for promising goods, including information on import customs duties on goods and distances between Kazakhstan and potential sales markets; </p> <p> - on the competitive environment in foreign export markets for the sale of promising goods and products, in which Kazakhstan already has an identified comparative advantage. </p> <p> We remind you that the purpose of the Development Bank's portal is to provide potential investors, the business community, the state, national and international development institutions with an accessible and convenient tool for identifying potentially promising industries and product niches. The data published on the portal can play a key role in choosing the production of certain goods on the territory of the Republic of Kazakhstan, the production of which is currently absent or undeveloped. </p> Additionally, on the official website of the Bank in the Analytics (Research and Publications) section, you can get acquainted with a detailed analytical report on the results of the implementation of the algorithm [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28513 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

The Economic Complexity Index (ECI) measures the complexity of a country's production structure by combining information about the diversity of its exports and the ubiquity of its products. In 2019, Kazakhstan ranked 78th among 151 countries in the world according to the ECI index, while among the CIS countries we are inferior to Russia, Belarus, Ukraine and Kyrgyzstan.

The main reason for the low level of economic complexity in Kazakhstan is due to its poorly diversified export basket, where products with a revealed comparative advantage are, in most cases, commodities. Today, the domestic economy is in dire need of export diversification, but the tools for developing an appropriate strategy are still inadequate. To solve this problem, the Development Bank implemented a machine learning algorithm to identify promising industries and product niches. Thanks to its implementation, it was possible to identify a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which can contribute to the diversification of the country's export basket.

The intuition underlying this algorithm is simple: first, the algorithm looks in which products the country already has comparative advantages, and then recommends other products close to those identified by analyzing the export basket of all countries in the world.

Most of the identified goods belong to the industrial sector structure - 16 units, machinery and equipment - 12 units, chemicals - 8 units and food products - 6 units. Безымянный.png It should be noted that 43 out of 50 identified products have a positive value of the index of product complexity (the index values ​​are in the range from about −4 to +4), which indicates the possibility of not only diversifying the export basket of Kazakhstan, but also increasing its complexity.

The results obtained indicate that the most promising for the economy of Kazakhstan in terms of growing economic complexity are the products of the engineering industry, namely gas turbines, parts for pumps and liquid lifts, fittings, fasteners, equipment for railway tracks, agricultural machines for soil cultivation, electrothermal devices, liquid pumps and lifts, machines for sorting, screening, separating, washing, crushing, grinding, mixing or grinding soil, special vehicles not for the transport of passengers and goods, and machinery for the construction and mining industry.

Also, headings for metal products, not elsewhere classified, were identified as potentially promising product niches: iron or steel products, structures and structural elements (bridge sections, sluice gates, supports, roofs, door and window frames, drains, etc. columns) made of cast iron and steel and others.

портал_page-0001.jpg

In addition, promising products with a high level of complexity include manufactured goods, such as: ready-made fluids for hydraulic transmissions and antifreeze agents, other plastic plates, sheets, films and strips, textile fabrics or impregnated products, cotton wool, as well as fabrics and products used in machines or installations.

Detailed results of the algorithm are available on the analytical portal "Review of Foreign Trade of the Republic of Kazakhstan" in the section "Algorithm for determining promising industries and product niches" at the following link: https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade- of-the-RK /, which allows you to get a detailed analysis for each product (in the context of the product complexity of the good potential sales markets with the use of customs duties and distances between countries).

You will find detailed information:

- on the export of the countries of the world in terms of the index of economic complexity;

- for goods for which the countries of the world already have an identified comparative advantage;

- about 50 potentially promising goods, the production of which can contribute to the diversification of the export basket of Kazakhstan (the production of which is still absent or is not highly developed in the country);

- about potential sales markets for promising goods, including information on import customs duties on goods and distances between Kazakhstan and potential sales markets;

- on the competitive environment in foreign export markets for the sale of promising goods and products, in which Kazakhstan already has an identified comparative advantage.

We remind you that the purpose of the Development Bank's portal is to provide potential investors, the business community, the state, national and international development institutions with an accessible and convenient tool for identifying potentially promising industries and product niches. The data published on the portal can play a key role in choosing the production of certain goods on the territory of the Republic of Kazakhstan, the production of which is currently absent or undeveloped.

Additionally, on the official website of the Bank in the Analytics (Research and Publications) section, you can get acquainted with a detailed analytical report on the results of the implementation of the algorithm [TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 739 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Толық сипаттама [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 34 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Толық сипаттама [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Экономикалық күрделілік индексі (Economic complexity index, ECI) белгілі бір елдің өндірістік құрылымының күрделілігін оның экспортының әртүрлілігі және оның өнімдерінің кеңдігі туралы ақпаратты біріктіру арқылы өлшейді. 2019 жылы Қазақстан ECI индексі бойынша әлемнің 151 елінің арасында 78-орынды иеленді, бұл ретте ТМД елдерінің арасында біз Ресей, Беларусь, Украина және Қырғызстан елдерінен қалыс қалдық. </p> <p> Қазақстанның экономикалық күрделілігінің төмен деңгейінің негізгі себебі оның әлсіз әртараптандырылған экспорттық себетімен түсіндіріледі, мұнда салыстырмалы артықшылығы анықталған өнімдер көп жағдайда шикізат тауарлары болып табылады. Бүгінгі таңда отандық экономика экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда тиісті стратегияны әзірлеу құралдары әлі де жеткіліксіз болып қалуда. Бұл мәселені шешу үшін Даму Банкі перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін енгізді. Оны іске асырудың арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін анықтауға мүмкіндік туды. </p> <p> Бұл алгоритмнің түйсігі қарапайым: алдымен алгоритм елдің қай тауарларда салыстырмалы артықшылықтары бар екенін қарастырады, содан кейін әлемнің барлық елдерінің экспорттық қоржынын талдау арқылы анықталғандарға жақын басқа тауарларды ұсынады. </p> <p> Анықталған тауарлардың басым бөлігі өнеркәсіптік салалық құрылымға жатады - 16 бірлік, машиналар мен жабдықтар - 12 бірлік, химиялық заттар - 8 бірлік және тамақ өнімдері - 6 бірлік. </p> <p> </p> <i> <img alt="Безымянный.png" src="/upload/medialibrary/d3e/Bezymyannyy.png" title="Безымянный.png" width="808" height="372"><br> </i> <p> Анықталған 50 тауардың 43-інің өнімдік күрделілік индексінің оң мәні бар екенін атап өткен жөн (Product complexity index, PCI, индекстің мәндері шамамен -4-тен +4-ке дейінгі диапазонда орналасқан), бұл Қазақстанның экспорттық қоржынын әртараптандыру мүмкіндігін ғана емес, сонымен қатар оның күрделілігінің артуын да көрсетеді. </p> <p> Алынған нәтижелер экономикалық күрделіліктің өсуі тұрғысынан Қазақстан экономикасы үшін машина жасау саласының тауарлары, атап айтқанда газ турбиналары, сорғылар мен сұйық көтергіштердің бөлшектері, арматура, бекіткіштер, темір жолдарға арналған жабдықтар, топырақты өңдеуге және қопсытуға арналған ауыл шаруашылығы машиналары, электр термиялық аспаптар, сұйық сорғылар мен көтергіштер, топырақты сұрыптауға, елеуге, бөлуге, жууға, ұсақтауға, ұнтақтауға, араластыруға немесе ысқылауға арналған машиналар неғұрлым перспективаны білдіретінін көрсетеді, арнайы мақсаттағы автомобильдер жолаушылар мен жүктерді тасымалдауға арналмаған және құрылыс пен тау-кен өнеркәсібіне арналған машиналар. </p> <p> Сондай-ақ, басқа санаттарға енгізілмеген металдан жасалған бұйымдар бойынша тауар позициялары әлеуетті перспективалы өнім тауашалары ретінде айқындалды: темірден немесе болаттан жасалған бұйымдар, шойыннан және болаттан жасалған конструкциялар мен конструкция элементтері (көпірлер секциялары, шлюз қақпалары, тіректер, шатырлар, есік және терезе рамалары, ағындар мен бағандар) және басқалар. </p> <p> Бұдан басқа, жоғары күрделілік деңгейі бар перспективалы тауарларға мыналар сияқты өңдеу өнеркәсібінің тауарларын жатқызуға болады: гидравликалық трансмиссияларға арналған дайын сұйықтықтар және антифриз препараттары, өзге де пластмасса пластиналар, табақтар, пленкалар мен жолақтар, тоқыма маталар немесе сіңірмесі бар бұйымдар, мақта, сондай-ақ машиналарда немесе қондырғыларда пайдаланылатын маталар мен бұйымдар. </p> <p> <img alt="Аналитический портал.jpg" src="/upload/medialibrary/09e/Dizayn-bez-nazvaniya.jpg" title="Аналитический портал.jpg" width="819" height="461"><br> </p> <p> Алгоритмнің егжей-тегжейлі нәтижелері "Қазақстан Республикасының сыртқы саудасына шолу" талдамалық порталында "перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды айқындау жөніндегі Алгоритм" бөлімінде келесі сілтеме бойынша қолжетімді: <a href="https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-of-the-RK/">https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-of-the-RK/</a>        ол әрбір тауар бойынша егжей-тегжейлі талдау алуға мүмкіндік береді (тауардың өнімдік күрделілігі, кедендік баждарды қолдана отырып әлеуетті өткізу нарықтары және елдер арасындағы қашықтық бөлінісінде). </p> <p> </p><div>Мына жерден Сіз толық ақпаратты таба аласыз: <br> - экономикалық күрделілік индексі тұрғысынан әлем елдерінің экспорты бойынша; <br> - олар бойынша әлем елдерінің анықталған салыстырмалы артықшылығы бар тауарлар бойынша; <br> - олардың өндірісі Қазақстанның экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін (өндірісі әлі жоқ немесе елде онша дамымаған) әлеуетті перспективалы 50 тауар туралы); <br> - әлеуетті тауарларға арналған потенциалды өткізу нарықтары, оның ішінде, тауарларға кедендік әкелу баждары және Қазақстан мен әлеуетті өткізу нарықтары арасындағы қашықтық туралы ақпарат; <br> - перспективалы тауарлар мен Қазақстан анықталған салыстырмалы артықшылығы бар тауарлар саудасы бойынша шетелдік экспорттық нарықтардағы бәсекелестік орта туралы. </div><p></p> <p> Естеріңізге сала кетейік, Даму Банкі порталының мақсаты әлеуетті инвесторларға, бизнес-қоғамдастыққа, мемлекетке, ұлттық және халықаралық даму институттарына әлеуетті перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды айқындау бойынша қолжетімді әрі ыңғайлы құрал ұсыну болып табылады. Порталда жарияланған деректер Қазақстан Республикасының аумағында өндірісі қазіргі уақытта жоқ немесе дамымаған қандай да бір тауарлардың өндірісін таңдауда негізгі рөл атқаруға қабілетті. </p> <p> Қосымша, банктің ресми сайтында <a href="https://www.kdb.kz/analytics/research-and-publications/8874/">Талдау (зерттеулер мен жарияланымдар)</a> бөлімінде алгоритмді іске асыру нәтижелері бойынша егжей-тегжейлі талдамалық есеппен мына сілтеме бойынша танысуға болады. </p> <p> </p> <p> <b>«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ (ҚДБ)</b> - 2001 жылы құрылған Қазақстан экономикасының шикізаттық емес және инфрақұрылымдық секторларын жаңғырту және дамыту жөніндегі ұлттық даму институты. Қызметінің негізгі бағыттары: өндірістік инфрақұрылымды және өңдеу өнеркәсібін дамыту, ел экономикасына сыртқы және ішкі инвестицияларды тарту және жәрдемдесу. </p> <p> </p> <p> <b>«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ Қоғаммен байланыс қызметі: +7 (7172) 79 26 08 (</b><a href="http://www.kdb.kz"><b>www.kdb.kz</b></a><b>, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz) </b></p> <span id="bx-cursor-node"> </span> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28477 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Экономикалық күрделілік индексі (Economic complexity index, ECI) белгілі бір елдің өндірістік құрылымының күрделілігін оның экспортының әртүрлілігі және оның өнімдерінің кеңдігі туралы ақпаратты біріктіру арқылы өлшейді. 2019 жылы Қазақстан ECI индексі бойынша әлемнің 151 елінің арасында 78-орынды иеленді, бұл ретте ТМД елдерінің арасында біз Ресей, Беларусь, Украина және Қырғызстан елдерінен қалыс қалдық.

Қазақстанның экономикалық күрделілігінің төмен деңгейінің негізгі себебі оның әлсіз әртараптандырылған экспорттық себетімен түсіндіріледі, мұнда салыстырмалы артықшылығы анықталған өнімдер көп жағдайда шикізат тауарлары болып табылады. Бүгінгі таңда отандық экономика экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда тиісті стратегияны әзірлеу құралдары әлі де жеткіліксіз болып қалуда. Бұл мәселені шешу үшін Даму Банкі перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін енгізді. Оны іске асырудың арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін анықтауға мүмкіндік туды.

Бұл алгоритмнің түйсігі қарапайым: алдымен алгоритм елдің қай тауарларда салыстырмалы артықшылықтары бар екенін қарастырады, содан кейін әлемнің барлық елдерінің экспорттық қоржынын талдау арқылы анықталғандарға жақын басқа тауарларды ұсынады.

Анықталған тауарлардың басым бөлігі өнеркәсіптік салалық құрылымға жатады - 16 бірлік, машиналар мен жабдықтар - 12 бірлік, химиялық заттар - 8 бірлік және тамақ өнімдері - 6 бірлік.

Безымянный.png

Анықталған 50 тауардың 43-інің өнімдік күрделілік индексінің оң мәні бар екенін атап өткен жөн (Product complexity index, PCI, индекстің мәндері шамамен -4-тен +4-ке дейінгі диапазонда орналасқан), бұл Қазақстанның экспорттық қоржынын әртараптандыру мүмкіндігін ғана емес, сонымен қатар оның күрделілігінің артуын да көрсетеді.

Алынған нәтижелер экономикалық күрделіліктің өсуі тұрғысынан Қазақстан экономикасы үшін машина жасау саласының тауарлары, атап айтқанда газ турбиналары, сорғылар мен сұйық көтергіштердің бөлшектері, арматура, бекіткіштер, темір жолдарға арналған жабдықтар, топырақты өңдеуге және қопсытуға арналған ауыл шаруашылығы машиналары, электр термиялық аспаптар, сұйық сорғылар мен көтергіштер, топырақты сұрыптауға, елеуге, бөлуге, жууға, ұсақтауға, ұнтақтауға, араластыруға немесе ысқылауға арналған машиналар неғұрлым перспективаны білдіретінін көрсетеді, арнайы мақсаттағы автомобильдер жолаушылар мен жүктерді тасымалдауға арналмаған және құрылыс пен тау-кен өнеркәсібіне арналған машиналар.

Сондай-ақ, басқа санаттарға енгізілмеген металдан жасалған бұйымдар бойынша тауар позициялары әлеуетті перспективалы өнім тауашалары ретінде айқындалды: темірден немесе болаттан жасалған бұйымдар, шойыннан және болаттан жасалған конструкциялар мен конструкция элементтері (көпірлер секциялары, шлюз қақпалары, тіректер, шатырлар, есік және терезе рамалары, ағындар мен бағандар) және басқалар.

Бұдан басқа, жоғары күрделілік деңгейі бар перспективалы тауарларға мыналар сияқты өңдеу өнеркәсібінің тауарларын жатқызуға болады: гидравликалық трансмиссияларға арналған дайын сұйықтықтар және антифриз препараттары, өзге де пластмасса пластиналар, табақтар, пленкалар мен жолақтар, тоқыма маталар немесе сіңірмесі бар бұйымдар, мақта, сондай-ақ машиналарда немесе қондырғыларда пайдаланылатын маталар мен бұйымдар.

Аналитический портал.jpg

Алгоритмнің егжей-тегжейлі нәтижелері "Қазақстан Республикасының сыртқы саудасына шолу" талдамалық порталында "перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды айқындау жөніндегі Алгоритм" бөлімінде келесі сілтеме бойынша қолжетімді: https://www.kdb.kz/analytics/analytical-portal-foreign-trade-of-the-RK/        ол әрбір тауар бойынша егжей-тегжейлі талдау алуға мүмкіндік береді (тауардың өнімдік күрделілігі, кедендік баждарды қолдана отырып әлеуетті өткізу нарықтары және елдер арасындағы қашықтық бөлінісінде).

Мына жерден Сіз толық ақпаратты таба аласыз:
- экономикалық күрделілік индексі тұрғысынан әлем елдерінің экспорты бойынша;
- олар бойынша әлем елдерінің анықталған салыстырмалы артықшылығы бар тауарлар бойынша;
- олардың өндірісі Қазақстанның экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін (өндірісі әлі жоқ немесе елде онша дамымаған) әлеуетті перспективалы 50 тауар туралы);
- әлеуетті тауарларға арналған потенциалды өткізу нарықтары, оның ішінде, тауарларға кедендік әкелу баждары және Қазақстан мен әлеуетті өткізу нарықтары арасындағы қашықтық туралы ақпарат;
- перспективалы тауарлар мен Қазақстан анықталған салыстырмалы артықшылығы бар тауарлар саудасы бойынша шетелдік экспорттық нарықтардағы бәсекелестік орта туралы.

Естеріңізге сала кетейік, Даму Банкі порталының мақсаты әлеуетті инвесторларға, бизнес-қоғамдастыққа, мемлекетке, ұлттық және халықаралық даму институттарына әлеуетті перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды айқындау бойынша қолжетімді әрі ыңғайлы құрал ұсыну болып табылады. Порталда жарияланған деректер Қазақстан Республикасының аумағында өндірісі қазіргі уақытта жоқ немесе дамымаған қандай да бір тауарлардың өндірісін таңдауда негізгі рөл атқаруға қабілетті.

Қосымша, банктің ресми сайтында Талдау (зерттеулер мен жарияланымдар) бөлімінде алгоритмді іске асыру нәтижелері бойынша егжей-тегжейлі талдамалық есеппен мына сілтеме бойынша танысуға болады.

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ (ҚДБ) - 2001 жылы құрылған Қазақстан экономикасының шикізаттық емес және инфрақұрылымдық секторларын жаңғырту және дамыту жөніндегі ұлттық даму институты. Қызметінің негізгі бағыттары: өндірістік инфрақұрылымды және өңдеу өнеркәсібін дамыту, ел экономикасына сыртқы және ішкі инвестицияларды тарту және жәрдемдесу.

«Қазақстанның Даму Банкі» АҚ Қоғаммен байланыс қызметі: +7 (7172) 79 26 08 (www.kdb.kz, facebook.com/kdb.kz, Twitter@KDBkz)

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [OLD_ID] => Array ( [ID] => 740 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => _old_id [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => OLD_ID [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 35 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => _old_id [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [PHOTOGALLERY] => Array ( [ID] => 741 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Фотогалерея [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => PHOTOGALLERY [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 116 [FILE_TYPE] => jpg, gif, bmp, png, jpeg [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Фотогалерея [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [YOUTUBE] => Array ( [ID] => 742 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Видео [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 117 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Видео [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 743 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Бейне [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 118 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Бейне [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 744 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Video [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 119 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Video [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 745 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Документы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 120 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Документы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [0] => 14246 ) [PROPERTY_VALUE_ID] => Array ( [0] => 28464 ) [DESCRIPTION] => Array ( [0] => ) [~VALUE] => Array ( [0] => 14246 ) [~DESCRIPTION] => Array ( [0] => ) ) [KZ_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 746 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Құжаттар [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 121 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Құжаттар [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 747 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Documents [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 122 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Documents [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [HEAD] => Array ( [ID] => 816 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Руководитель [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => HEAD [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => E [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 126 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Руководитель [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [RU_NAME] => Array ( [ID] => 1031 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Название РУ [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => RU_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => [HINT] => [~NAME] => Название РУ [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => В БРК реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш [PROPERTY_VALUE_ID] => 125467 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => В БРК реализовали алгоритм машинного обучения по определению перспективных отраслей и товарных ниш [~DESCRIPTION] => ) ) [DISPLAY_PROPERTIES] => Array ( [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Kazakhstan’s economy needs to diversify exports, but the tools for developing an appropriate strategy based on empirical facts remain insufficient. The main question "which industries and commodity niches should be diversified?" still remains open. The Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK, the subsidiary of the Baiterek Holding), thanks to the implemented machine learning algorithm identified a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which may contribute to the diversification of the country's export basket. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28512 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Kazakhstan’s economy needs to diversify exports, but the tools for developing an appropriate strategy based on empirical facts remain insufficient. The main question "which industries and commodity niches should be diversified?" still remains open. The Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK, the subsidiary of the Baiterek Holding), thanks to the implemented machine learning algorithm identified a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which may contribute to the diversification of the country's export basket.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

Kazakhstan’s economy needs to diversify exports, but the tools for developing an appropriate strategy based on empirical facts remain insufficient. The main question "which industries and commodity niches should be diversified?" still remains open. The Development Bank of Kazakhstan JSC (DBK, the subsidiary of the Baiterek Holding), thanks to the implemented machine learning algorithm identified a list of 50 potentially promising goods, the production and export of which may contribute to the diversification of the country's export basket.

) [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => DBK implemented machine learning algorithm to determine promising industries and commodity niches. [PROPERTY_VALUE_ID] => 28511 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => DBK implemented machine learning algorithm to determine promising industries and commodity niches. [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => DBK implemented machine learning algorithm to determine promising industries and commodity niches. ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => ҚДБ перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін іске асырды [PROPERTY_VALUE_ID] => 28475 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => ҚДБ перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін іске асырды [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => ҚДБ перспективалы салалар мен тауарлық тауашаларды анықтау үшін машиналық оқыту алгоритмін іске асырды ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Қазақстан экономикасы экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда эмпирикалық фактілерге негізделген тиісті стратегияны әзірлеу құралдары жеткіліксіз. Басты «Қандай салалар мен тауарлық тауашаларды әртараптандыру керек?» деген сұрақ әлі күнге дейін ашық қалуда. «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-да (ҚДБ, «Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы) машиналық оқытудың іске асырылған алгоритмінің арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін айқындады. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28476 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Қазақстан экономикасы экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда эмпирикалық фактілерге негізделген тиісті стратегияны әзірлеу құралдары жеткіліксіз. Басты «Қандай салалар мен тауарлық тауашаларды әртараптандыру керек?» деген сұрақ әлі күнге дейін ашық қалуда. «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-да (ҚДБ, «Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы) машиналық оқытудың іске асырылған алгоритмінің арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін айқындады.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

Қазақстан экономикасы экспортты әртараптандыруды қажет етеді, алайда эмпирикалық фактілерге негізделген тиісті стратегияны әзірлеу құралдары жеткіліксіз. Басты «Қандай салалар мен тауарлық тауашаларды әртараптандыру керек?» деген сұрақ әлі күнге дейін ашық қалуда. «Қазақстанның Даму Банкі» АҚ-да (ҚДБ, «Бәйтерек» холдингінің еншілес құрылымы) машиналық оқытудың іске асырылған алгоритмінің арқасында өндірісі мен экспорты елдің экспорттық қоржынын әртараптандыруға ықпал етуі мүмкін 50 әлеуетті перспективалы тауарлардың тізімін айқындады.

) ) [IPROPERTY_VALUES] => Array ( ) [PREVIEW_IMAGE] => /upload/resize_cache/iblock/586/352_176_240cd750bba9870f18aada2478b24840a/iStock_73271969_web.jpg )
Array
(
    [ID] => 8870
    [~ID] => 8870
    [IBLOCK_ID] => 150
    [~IBLOCK_ID] => 150
    [IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [~IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [NAME] => #СпасибоБРК: Поздравление от ТОО «Казфосфат»
    [~NAME] => #СпасибоБРК: Поздравление от ТОО «Казфосфат»
    [ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-16 16:13:00
    [~ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-16 16:13:00
    [ACTIVE_FROM] => 16.06.2021 17:13:00
    [~ACTIVE_FROM] => 16.06.2021 17:13:00
    [TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [~TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8870/
    [~DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8870/
    [LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [~LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [DETAIL_TEXT] => 

Мукаш ИСКАНДИРОВ
МУКАШ ИСКАНДИРОВ. Генеральный директор ТОО «Казфосфат»

В это же время с ипотечного кризиса в США, разразился мировой экономический кризис. Так как Казахстан интегрирован в мировое экономическое сообщество, то влияние кризиса не обошло и нас. Для достижения поставленных целей ТОО «Казфосфат» было нужно доступное финансирование. И в это сложное время нас поддержал БРК, одобрив кредитную линию в размере 50 млн долл. Мы с благодарностью вспоминаем эту поддержку, которая дала нам возможность нарастить объемы производства и продаж.

Большую роль в сохранении экономической устойчивости компании банк сыграл в 2015 году, когда очередной мировой кризис вновь сказался на нашей деятельности. Удержаться на уровне показателей 2014 года было сложно по объективным причинам снижения объемов продаж. Чтобы поддержать компанию, 17 августа 2015 года БРК открыл нам кредитную линию в 3 млрд тенге – на закуп сырья, материалов и услуг для предэкспортной операции. Затем линию увеличили до семи миллиардов тенге. В итоге, мы не только нарастили производство, но и увеличили налоговые отчисления в бюджет страны – с 6 689 млн тенге в 2014 году до 20 615 млн тенге в 2020 году.

Казфосфат_цех 2.jpg

Кроме того, в рамках ГПФИИР 2015-2019 годов при финансовой поддержке Народного банка и БРК мы реализовали инвестпроект по реконструкции технологической системы ЭФК-1 завода «Минеральные удобрения» Таразского филиала ТОО «Казфосфат». Это позволило нарастить выпуск минеральных удобрений со 130 тысяч тонн в год до 300 тысяч тонн в 2017 году. В самый разгар пандемии в августе 2020 года закончился срок кредитной линии, которая была открыта пять лет назад, и была погашена нами полностью. А в сентябре 2020 года мы заключили с БРК новое соглашение об открытии линии на 3 года с лимитом на семь миллиардов тенге.

Сегодня ТОО «Казфосфат» работает на территории Жамбылской, Южно-Казахстанской и Акмолинской областей. Мы обеспечивает постоянной работой 6300 человек из шести городов и пригородов. Вокруг компании образовалось до 40 субъектов МСБ, ориентированных на оказание услуг и поставку товаров для производственной деятельности ТОО «Казфосфат». Финансирование этих услуг и товаров за 2020 год превысило 9 млрд тенге.

Казфосфат

То есть, налицо мультипликативный эффект, который стал возможен во многом благодаря финансовому партнёрству с Банком развития и в целом – государственной поддержке бизнеса. Поэтому мы считаем роль банка в деятельности казахстанских компаний очень высокой. БРК помогает им не только сохранить и увеличить объемы производства, но открывать абсолютно новые направления в бизнесе, и новые рынки. В частности, БРК в рамках госпрограммы «Нұрлы жол» предоставил нам экспортное финансирование. Это позволило компании стать крупнейшим экспортером фосфора и фосфоросодержащей продукции: только в 2020 году экспортный объем продаж составил 137,6 млрд тенге.

Банк развития Казахстана –  важный для нас партнер, который в числе первых оказал значимую поддержку нашему бизнесу и продолжает ее оказывать. 20 лет в условиях постоянных изменений и становлений экономики  – серьёзная дата для кредитной организации. Опыт, накопленный за эти годы, является важным конкурентным преимуществом банка, дает ему возможность быстро и гибко реагировать на любые требования современности, играть значимую роль в жизни бизнес-сообщества Казахстана.

Казфосфат

От лица шеститысячного коллектива ТОО «Казфосфат» примите искренние поздравления с юбилеем банка. Пусть эта знаменательная дата станет началом этапа покорения новых высот и наращивания потенциала. Желаем БРК успешных проектов, достижения всех поставленных целей, стабильности и процветания. Чтобы даже такие непредсказуемые события, как пандемия, не нарушали планов. А каждому сотруднику – здоровья, счастья и неиссякаемой энергии.

Мы рады быть вашим партнёром и рассчитываем на долгие годы интересного, плодотворного и взаимовыгодного сотрудничества!

[~DETAIL_TEXT] =>

Мукаш ИСКАНДИРОВ
МУКАШ ИСКАНДИРОВ. Генеральный директор ТОО «Казфосфат»

В это же время с ипотечного кризиса в США, разразился мировой экономический кризис. Так как Казахстан интегрирован в мировое экономическое сообщество, то влияние кризиса не обошло и нас. Для достижения поставленных целей ТОО «Казфосфат» было нужно доступное финансирование. И в это сложное время нас поддержал БРК, одобрив кредитную линию в размере 50 млн долл. Мы с благодарностью вспоминаем эту поддержку, которая дала нам возможность нарастить объемы производства и продаж.

Большую роль в сохранении экономической устойчивости компании банк сыграл в 2015 году, когда очередной мировой кризис вновь сказался на нашей деятельности. Удержаться на уровне показателей 2014 года было сложно по объективным причинам снижения объемов продаж. Чтобы поддержать компанию, 17 августа 2015 года БРК открыл нам кредитную линию в 3 млрд тенге – на закуп сырья, материалов и услуг для предэкспортной операции. Затем линию увеличили до семи миллиардов тенге. В итоге, мы не только нарастили производство, но и увеличили налоговые отчисления в бюджет страны – с 6 689 млн тенге в 2014 году до 20 615 млн тенге в 2020 году.

Казфосфат_цех 2.jpg

Кроме того, в рамках ГПФИИР 2015-2019 годов при финансовой поддержке Народного банка и БРК мы реализовали инвестпроект по реконструкции технологической системы ЭФК-1 завода «Минеральные удобрения» Таразского филиала ТОО «Казфосфат». Это позволило нарастить выпуск минеральных удобрений со 130 тысяч тонн в год до 300 тысяч тонн в 2017 году. В самый разгар пандемии в августе 2020 года закончился срок кредитной линии, которая была открыта пять лет назад, и была погашена нами полностью. А в сентябре 2020 года мы заключили с БРК новое соглашение об открытии линии на 3 года с лимитом на семь миллиардов тенге.

Сегодня ТОО «Казфосфат» работает на территории Жамбылской, Южно-Казахстанской и Акмолинской областей. Мы обеспечивает постоянной работой 6300 человек из шести городов и пригородов. Вокруг компании образовалось до 40 субъектов МСБ, ориентированных на оказание услуг и поставку товаров для производственной деятельности ТОО «Казфосфат». Финансирование этих услуг и товаров за 2020 год превысило 9 млрд тенге.

Казфосфат

То есть, налицо мультипликативный эффект, который стал возможен во многом благодаря финансовому партнёрству с Банком развития и в целом – государственной поддержке бизнеса. Поэтому мы считаем роль банка в деятельности казахстанских компаний очень высокой. БРК помогает им не только сохранить и увеличить объемы производства, но открывать абсолютно новые направления в бизнесе, и новые рынки. В частности, БРК в рамках госпрограммы «Нұрлы жол» предоставил нам экспортное финансирование. Это позволило компании стать крупнейшим экспортером фосфора и фосфоросодержащей продукции: только в 2020 году экспортный объем продаж составил 137,6 млрд тенге.

Банк развития Казахстана –  важный для нас партнер, который в числе первых оказал значимую поддержку нашему бизнесу и продолжает ее оказывать. 20 лет в условиях постоянных изменений и становлений экономики  – серьёзная дата для кредитной организации. Опыт, накопленный за эти годы, является важным конкурентным преимуществом банка, дает ему возможность быстро и гибко реагировать на любые требования современности, играть значимую роль в жизни бизнес-сообщества Казахстана.

Казфосфат

От лица шеститысячного коллектива ТОО «Казфосфат» примите искренние поздравления с юбилеем банка. Пусть эта знаменательная дата станет началом этапа покорения новых высот и наращивания потенциала. Желаем БРК успешных проектов, достижения всех поставленных целей, стабильности и процветания. Чтобы даже такие непредсказуемые события, как пандемия, не нарушали планов. А каждому сотруднику – здоровья, счастья и неиссякаемой энергии.

Мы рады быть вашим партнёром и рассчитываем на долгие годы интересного, плодотворного и взаимовыгодного сотрудничества!

[DETAIL_TEXT_TYPE] => html [~DETAIL_TEXT_TYPE] => html [PREVIEW_TEXT] => Наше сотрудничество с БРК началось давно, в 2008 году, который стал для компании поворотной вехой – тогда к управлению ею пришел казахстанский менеджмент. Он определил долгосрочные стратегические цели и философию бизнеса: расширить существующие и освоить новые рынки сбыта, новые направления бизнеса, практиковать прямые продажи конечным потребителям, увеличить инвестиции.
[~PREVIEW_TEXT] => Наше сотрудничество с БРК началось давно, в 2008 году, который стал для компании поворотной вехой – тогда к управлению ею пришел казахстанский менеджмент. Он определил долгосрочные стратегические цели и философию бизнеса: расширить существующие и освоить новые рынки сбыта, новые направления бизнеса, практиковать прямые продажи конечным потребителям, увеличить инвестиции. [PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [~PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [PREVIEW_PICTURE] => Array ( [ID] => 14221 [TIMESTAMP_X] => 23.06.2021 11:21:02 [MODULE_ID] => iblock [HEIGHT] => 3169 [WIDTH] => 4478 [FILE_SIZE] => 1630218 [CONTENT_TYPE] => image/jpeg [SUBDIR] => iblock/1ca [FILE_NAME] => Kazfosfat_1233.JPG [ORIGINAL_NAME] => Казфосфат-1233.JPG [DESCRIPTION] => [HANDLER_ID] => [EXTERNAL_ID] => f8b65bdeb1b6ccc3471030ad749b1c1a [VERSION_ORIGINAL_ID] => [META] => [SRC] => /upload/iblock/1ca/Kazfosfat_1233.JPG [UNSAFE_SRC] => /upload/iblock/1ca/Kazfosfat_1233.JPG [SAFE_SRC] => /upload/iblock/1ca/Kazfosfat_1233.JPG [ALT] => #СпасибоБРК: Поздравление от ТОО «Казфосфат» [TITLE] => #СпасибоБРК: Поздравление от ТОО «Казфосфат» ) [~PREVIEW_PICTURE] => 14221 [LANG_DIR] => /en/ [~LANG_DIR] => /en/ [CODE] => [~CODE] => [EXTERNAL_ID] => 8870 [~EXTERNAL_ID] => 8870 [IBLOCK_TYPE_ID] => pc [~IBLOCK_TYPE_ID] => pc [IBLOCK_CODE] => pc_news [~IBLOCK_CODE] => pc_news [IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [~IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [LID] => b3 [~LID] => b3 [EDIT_LINK] => [DELETE_LINK] => [DISPLAY_ACTIVE_FROM] => 16.06.2021 [FIELDS] => Array ( ) [PROPERTIES] => Array ( [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => #ThankyouDBK: Kazphosphate LLP [PROPERTY_VALUE_ID] => 28518 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => #ThankyouDBK: Kazphosphate LLP [~DESCRIPTION] => ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => #РахметҚДБ: «Қазфосфат» ЖШС [PROPERTY_VALUE_ID] => 28519 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => #РахметҚДБ: «Қазфосфат» ЖШС [~DESCRIPTION] => ) [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => Our cooperation with DBK began long ago, in the year 2008, which became a turning point for the Company – at that time the Kazakhstani management came to run it. They defined the long-term strategic goals and business philosophy: to expand the existing sales markets and to master new markets, business directions, to practice direct sales to end consumers, and to increase investments.<br> <br> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28514 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => Our cooperation with DBK began long ago, in the year 2008, which became a turning point for the Company – at that time the Kazakhstani management came to run it. They defined the long-term strategic goals and business philosophy: to expand the existing sales markets and to master new markets, business directions, to practice direct sales to end consumers, and to increase investments.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => Біздің ҚДБ-мен бірлескен жұмысымыз компания үшін елеулі кезеңге айналған және оны қазақстандық менеджмент басқаруға келген 2008 жылы басталды. Ол бизнестің ұзақ мерзімді стратегиялық мақсаттары мен ағымдағы өткізу нарықтарын кеңейту және жаңа өткізу нарықтарын, бизнестің жаңа бағыттарын игеру, түпкі тұтынушыларға тікелей сатылымдарды тәжірибеге қосу, инвестицияларды арттыру философиясын белгіледі. [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28515 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => Біздің ҚДБ-мен бірлескен жұмысымыз компания үшін елеулі кезеңге айналған және оны қазақстандық менеджмент басқаруға келген 2008 жылы басталды. Ол бизнестің ұзақ мерзімді стратегиялық мақсаттары мен ағымдағы өткізу нарықтарын кеңейту және жаңа өткізу нарықтарын, бизнестің жаңа бағыттарын игеру, түпкі тұтынушыларға тікелей сатылымдарды тәжірибеге қосу, инвестицияларды арттыру философиясын белгіледі. [TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [EN_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 738 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Detail text [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 33 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Detail text [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <img alt="Мукаш ИСКАНДИРОВ" src="/upload/medialibrary/43a/2P8A9767_.jpg" title="Мукаш ИСКАНДИРОВ" width="494" height="717"><br> <div> At the same time, the mortgage crisis in the United States gave rise to the world economic crisis. Since Kazakhstan is integrated into the world economic community, the impact of the crisis did not spare us either. To achieve its goals, Kazphosphate LLP needed affordable financing. And at this difficult time, DBK supported us by approving a credit line for USD 50 million. We remember with gratitude this support, which gave us an opportunity to increase the production and sales. </div> <div> <br> </div> <div> The Bank played an important role in maintaining the economic stability of the Company in 2015, when the next global crisis again affected our activities. It was difficult to remain at the level of the 2014 indicators due to the objective reasons of decreasing in the sales volumes. To support the Company, on August 17, 2015, DBK opened a credit line for us, amounting to KZT 3 billion for the purchase of raw materials, materials and services for the pre-export operations. Then the line was increased up to KZT 7 billion. As a result, we not only increased the production, but also increased the tax payments to the country's budget - from KZT 6,689 million in 2014 up to KZT 20,615 million in 2020. <br> </div> <div> <img alt="Казфосфат_цех 2.jpg" src="/upload/medialibrary/c73/Kazfosfat_tsekh-2.jpg" title="Казфосфат_цех 2.jpg" width="819" height="546"><br> </div> <div>  Besides, within the frames of the SPFIID 2015–2019, with the financial support of the Halyk Savings Bank of Kazakhstan and DBK, we have implemented an investment project for the reconstruction of the WPPA-1 technological system of the Mineral Fertilizers Affiliate Kazphosphate LLP (Taraz). This made it possible to increase the production of mineral fertilizers from 130 thousand tons per year up to 300 thousand tons in 2017. In the midst of the pandemic in August 2020, the term of the credit line, which was opened five years ago, has expired and has been fully repaid by us. And in September 2020, we have signed a new Agreement with DBK to open a credit line for 3 years with a limit of KZT 7 billion. <br> </div> <div> <br> </div> <div> Today, Kazphosphate LLP operates in the Zhambyl, South Kazakhstan and Akmola regions. We provide permanent jobs for 6,300 people from the six cities and suburbs. Around the Company there have been formed up to 40 SMEs, aimed at providing the services and supplying the goods for the production activities of Kazphosphate LLP. Financing of these services and goods in 2020 exceeded KZT 9 billion. <br> </div> <div> <img src="/upload/medialibrary/9a6/NDFZ_579.jpg" title="Казфосфат" alt="Казфосфат" width="819" height="546"><br> </div> <div> Here is a multiplicative effect, which has become possible largely due to the financial partnership with the Development Bank and the Government support of business on the whole. That is why we believe that the Bank plays a very important role in the activities of the Kazakhstani companies. DBK helps them not only to maintain and increase their production volumes, but to open up completely new business directions and new markets. In particular, within the frames of the “Nurly Zhol” state program, DBK has provided us with export financing. This has allowed the Company to become the largest exporter of phosphorus and phosphorus-containing products: in 2020 alone the export sales have amounted to KZT 137.6 billion. </div> <div> <br> </div> <div> The Development Bank of Kazakhstan is an important partner for us, which has been among the first to provide a significant support to our business and keeps doing it up till now. Its 20 years anniversary in the face of constant changes upon the formation of economy is a serious date for a credit institution. The experience accumulated over these years is an important competitive advantage of the Bank, enabling it to quickly and flexibly respond to any requirements of our time, to play a significant role in the life of the Kazakhstani business community.<br> </div> <div> <img src="/upload/medialibrary/78a/Kazfosfat_1233.JPG" title="Казфосфат" alt="Казфосфат" width="819" height="579"><br> </div> <div> <b>On behalf of the corporate team of Kazphosphate LLP, numbering six thousand employees, please accept my sincere congratulations on the Bank anniversary. Let this significant date be the beginning of the stage of conquering new heights and building capacity. We wish DBK successful projects, achievement of all set goals, stability and prosperity, so that even such unpredictable events as a pandemic could not disrupt plans. And I wish each employee health, happiness and inexhaustible energy. </b><b>We are glad to be your partner and look forward to many years of interesting, fruitful and mutually beneficial cooperation!  </b><br> </div> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28516 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => Мукаш ИСКАНДИРОВ
At the same time, the mortgage crisis in the United States gave rise to the world economic crisis. Since Kazakhstan is integrated into the world economic community, the impact of the crisis did not spare us either. To achieve its goals, Kazphosphate LLP needed affordable financing. And at this difficult time, DBK supported us by approving a credit line for USD 50 million. We remember with gratitude this support, which gave us an opportunity to increase the production and sales.

The Bank played an important role in maintaining the economic stability of the Company in 2015, when the next global crisis again affected our activities. It was difficult to remain at the level of the 2014 indicators due to the objective reasons of decreasing in the sales volumes. To support the Company, on August 17, 2015, DBK opened a credit line for us, amounting to KZT 3 billion for the purchase of raw materials, materials and services for the pre-export operations. Then the line was increased up to KZT 7 billion. As a result, we not only increased the production, but also increased the tax payments to the country's budget - from KZT 6,689 million in 2014 up to KZT 20,615 million in 2020.
Казфосфат_цех 2.jpg
 Besides, within the frames of the SPFIID 2015–2019, with the financial support of the Halyk Savings Bank of Kazakhstan and DBK, we have implemented an investment project for the reconstruction of the WPPA-1 technological system of the Mineral Fertilizers Affiliate Kazphosphate LLP (Taraz). This made it possible to increase the production of mineral fertilizers from 130 thousand tons per year up to 300 thousand tons in 2017. In the midst of the pandemic in August 2020, the term of the credit line, which was opened five years ago, has expired and has been fully repaid by us. And in September 2020, we have signed a new Agreement with DBK to open a credit line for 3 years with a limit of KZT 7 billion.

Today, Kazphosphate LLP operates in the Zhambyl, South Kazakhstan and Akmola regions. We provide permanent jobs for 6,300 people from the six cities and suburbs. Around the Company there have been formed up to 40 SMEs, aimed at providing the services and supplying the goods for the production activities of Kazphosphate LLP. Financing of these services and goods in 2020 exceeded KZT 9 billion.
Казфосфат
Here is a multiplicative effect, which has become possible largely due to the financial partnership with the Development Bank and the Government support of business on the whole. That is why we believe that the Bank plays a very important role in the activities of the Kazakhstani companies. DBK helps them not only to maintain and increase their production volumes, but to open up completely new business directions and new markets. In particular, within the frames of the “Nurly Zhol” state program, DBK has provided us with export financing. This has allowed the Company to become the largest exporter of phosphorus and phosphorus-containing products: in 2020 alone the export sales have amounted to KZT 137.6 billion.

The Development Bank of Kazakhstan is an important partner for us, which has been among the first to provide a significant support to our business and keeps doing it up till now. Its 20 years anniversary in the face of constant changes upon the formation of economy is a serious date for a credit institution. The experience accumulated over these years is an important competitive advantage of the Bank, enabling it to quickly and flexibly respond to any requirements of our time, to play a significant role in the life of the Kazakhstani business community.
Казфосфат
On behalf of the corporate team of Kazphosphate LLP, numbering six thousand employees, please accept my sincere congratulations on the Bank anniversary. Let this significant date be the beginning of the stage of conquering new heights and building capacity. We wish DBK successful projects, achievement of all set goals, stability and prosperity, so that even such unpredictable events as a pandemic could not disrupt plans. And I wish each employee health, happiness and inexhaustible energy. We are glad to be your partner and look forward to many years of interesting, fruitful and mutually beneficial cooperation! 
[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 739 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Толық сипаттама [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 34 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Толық сипаттама [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <div> <img alt="Мукаш ИСКАНДИРОВ" src="/upload/medialibrary/43a/2P8A9767_.jpg" title="Мукаш ИСКАНДИРОВ" width="494" height="717"><br> </div> <div> Дәл сол уақытта АҚШ-тағы ипотекалық дағдарыстан дүниежүзілік экономикалық дағдарыс тарады. Қазақстан дүниежүзілік экономикалық қоғамдастыққа интеграцияланғандықтан дағдарыстың әсері бізді де айналып өтпеді. Алға қойылған мақсаттарға жету үшін «Қазфосфат» ЖШС-қа қолжетімді қаржыландыру қажет болды. Және сол бір қиын шақта </div> <div> ҚДБ бізге 50 млн доллар мөлшеріндегі кредиттік желіні мақұлдап, қолдау көрсетті. Біз өндіріс және сатылым көлемдерін арттыруға мүмкіндік берген сол қолдауды ризашылықпен еске аламыз. </div> <div> <br> </div> <div> Кезекті дүниежүзілік дағдарыс тағы да біздің қызметімізге әсер еткен 2015 жылы компанияның экономикалық тұрақтылығын сақтауда банк үлкен рөл атқарды. Сатылым көлемдерінің азаюының объективті себептерінен 2014 жылдың көрсеткіштерін сақтап қалу қиынға соқты. Компанияны қолдау үшін 2015 жылғы 17 тамызда ҚДБ бізге экспорт алды операция үшін шикізаттарды, материалдарды және қызметтерді сатып алуға 3 млрд теңгеге кредиттік лимит ашып берді. Кейін желіні жеті миллиард теңгеге дейін арттырдық. Нәтижесінде біз өндірісті арттырып қана қоймай, мемлекеттік бюджетке салық аударымдарын 2014 жылғы 6 689 млн теңгеден 2020 жылы 20 615 млн теңгеге дейін көбейттік. </div> <div> <img alt="Казфосфат_цех 2.jpg" src="/upload/medialibrary/c73/Kazfosfat_tsekh-2.jpg" title="Казфосфат_цех 2.jpg" width="819" height="546"><br> </div> <div> Сондай-ақ, 2015–2019 жылдарға арналған ҮИИДМБ аясында Халық Банкі мен ҚДБ-ның қаржылық қолдауымен біз «Қазфосфат» ЖШС Тараз филиалының «Минералдық тыңайтқыштар» зауытының ЭФК-1 технологиялық жүйесін қалпына келтіру бойынша инвестициялық жобаны іске асырдық. </div> <div> <br> </div> <div> Бұл минералдық тыңайтқыштарды шығару көлемін жылына 130 мың тоннадан 2017 жылы 300 мың тоннаға дейін арттыруға мүмкіндік берді. Бес жылға ашылған кредиттік желінің аяқталу мерзімі пандемия кезінде 2020 жылдың тамызына сәйкес келсе де, біз оны толығымен өтедік. Ал 2020 жылдың қыркүйегінде біз ҚДБ-мен жеті миллиард теңгелік лимитпен 3 жылға желі ашу туралы жаңа келісімді жасастық.<br> </div> <div> <img src="/upload/medialibrary/9a6/NDFZ_579.jpg" title="Казфосфат" alt="Казфосфат" width="819" height="546"><br> </div> <div> Бүгінгі таңда «Қазфосфат» ЖШС Жамбыл, Оңтүстік Қазақстан және Ақмола облыстарының аумағында жұмыс істеп жатыр. Біз алты қала және қала маңынан келетін 6 300 адамды тұрақты жұмыспен қамтып отырмыз. Компанияның айналасында «Қазфосфат» ЖШС<br> өндірістік қызметіне қызмет көрсетуге және тауар жеткізуге бағытталған 40 дейін ШОБ субъектісі құрылған. 2020 жылдың ішінде бұл қызметтер мен тауарларға бөлінген қаржы<br> 9 млрд теңгеден асты.<br> </div> <div> <br> </div> <div> Даму банкімен қаржылық серіктестіктің және жалпы – бизнесті мемлекеттік қолдаудың арқасында қолжеткізуге мүмкіндік туған мультипликативті әсердің болғаны анық. Сондықтан біз қазақстандық компаниялардың қызметінде банктің рөлі орасан зор деп есептейміз. ҚДБ оларға өндіріс көлемдерін сақтап, арттыруға ғана емес, сонымен қатар бизнесте тың бағыттарды, жаңа нарықтарды ашуға көмектеседі. Атап айтқанда, «Нұрлы жол» бағдарламасының аясында ҚДБ бізге экспорттық қаржыландыруды ұсынды. Бұл компанияға фосфордың және құрамында фосфоры бар өнімдердің аса ірі экспорттаушысы болуға мүмкіндік берді: 2020 жылдың өзінде сатылымдар көлемі 137,6 млрд теңгені құрады.<br> </div> <div> <img src="/upload/medialibrary/78a/Kazfosfat_1233.JPG" title="Казфосфат" alt="Казфосфат" width="819" height="579"><br> </div> <div> Қазақстанның Даму банкі – бизнесімізге алғашқылардың бірі болып қолдау көрсеткен және әлі де көрсетіп келе жатқан біз үшін маңызды серіктес. Экономиканың үздіксіз өзгеріп, қарқынды даму жағдайларында оның 20-жылдығы – кредиттік ұйым үшін елеулі<br> күн. Осы жылдардың ішінде жинақталған тәжірибе банктің маңызды бәсекелестік артықшылығы болып табылады, оған қазіргі заманның кез келген талаптарына орай жылдам әрі икемді түрде әрекет етуге, Қазақстанның бизнес-қоғамдастығының өмірінде ай-<br> тарлықтай рөл атқаруға мүмкіндік береді.<br> </div> <div> <br> </div> <div> <b>«Қазфосфат» ЖШС-тің алты мыңдық ұжымының атынан банктің мерейтойымен шын жүректен құттықтаймыз. Осы айтулы күн жаңа шыңдарды еңсерудің және әлеуетті арттырудың бастауы болсын. ҚДБ-ға табысты жобаларды, алға қойылған мақсаттардың</b><br> <b> барлығына жетуді, тұрақтылық пен өркендеуді тілейміз. Пандемия сияқты күтпеген жағдайлар да жоспарларыңызды бұзбасын. Әрбір қызметкерлеріңізге денсаулық, бақыт және сарқылмас қайрат тілейміз.</b><br> </div> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28517 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>
Мукаш ИСКАНДИРОВ
Дәл сол уақытта АҚШ-тағы ипотекалық дағдарыстан дүниежүзілік экономикалық дағдарыс тарады. Қазақстан дүниежүзілік экономикалық қоғамдастыққа интеграцияланғандықтан дағдарыстың әсері бізді де айналып өтпеді. Алға қойылған мақсаттарға жету үшін «Қазфосфат» ЖШС-қа қолжетімді қаржыландыру қажет болды. Және сол бір қиын шақта
ҚДБ бізге 50 млн доллар мөлшеріндегі кредиттік желіні мақұлдап, қолдау көрсетті. Біз өндіріс және сатылым көлемдерін арттыруға мүмкіндік берген сол қолдауды ризашылықпен еске аламыз.

Кезекті дүниежүзілік дағдарыс тағы да біздің қызметімізге әсер еткен 2015 жылы компанияның экономикалық тұрақтылығын сақтауда банк үлкен рөл атқарды. Сатылым көлемдерінің азаюының объективті себептерінен 2014 жылдың көрсеткіштерін сақтап қалу қиынға соқты. Компанияны қолдау үшін 2015 жылғы 17 тамызда ҚДБ бізге экспорт алды операция үшін шикізаттарды, материалдарды және қызметтерді сатып алуға 3 млрд теңгеге кредиттік лимит ашып берді. Кейін желіні жеті миллиард теңгеге дейін арттырдық. Нәтижесінде біз өндірісті арттырып қана қоймай, мемлекеттік бюджетке салық аударымдарын 2014 жылғы 6 689 млн теңгеден 2020 жылы 20 615 млн теңгеге дейін көбейттік.
Казфосфат_цех 2.jpg
Сондай-ақ, 2015–2019 жылдарға арналған ҮИИДМБ аясында Халық Банкі мен ҚДБ-ның қаржылық қолдауымен біз «Қазфосфат» ЖШС Тараз филиалының «Минералдық тыңайтқыштар» зауытының ЭФК-1 технологиялық жүйесін қалпына келтіру бойынша инвестициялық жобаны іске асырдық.

Бұл минералдық тыңайтқыштарды шығару көлемін жылына 130 мың тоннадан 2017 жылы 300 мың тоннаға дейін арттыруға мүмкіндік берді. Бес жылға ашылған кредиттік желінің аяқталу мерзімі пандемия кезінде 2020 жылдың тамызына сәйкес келсе де, біз оны толығымен өтедік. Ал 2020 жылдың қыркүйегінде біз ҚДБ-мен жеті миллиард теңгелік лимитпен 3 жылға желі ашу туралы жаңа келісімді жасастық.
Казфосфат
Бүгінгі таңда «Қазфосфат» ЖШС Жамбыл, Оңтүстік Қазақстан және Ақмола облыстарының аумағында жұмыс істеп жатыр. Біз алты қала және қала маңынан келетін 6 300 адамды тұрақты жұмыспен қамтып отырмыз. Компанияның айналасында «Қазфосфат» ЖШС
өндірістік қызметіне қызмет көрсетуге және тауар жеткізуге бағытталған 40 дейін ШОБ субъектісі құрылған. 2020 жылдың ішінде бұл қызметтер мен тауарларға бөлінген қаржы
9 млрд теңгеден асты.

Даму банкімен қаржылық серіктестіктің және жалпы – бизнесті мемлекеттік қолдаудың арқасында қолжеткізуге мүмкіндік туған мультипликативті әсердің болғаны анық. Сондықтан біз қазақстандық компаниялардың қызметінде банктің рөлі орасан зор деп есептейміз. ҚДБ оларға өндіріс көлемдерін сақтап, арттыруға ғана емес, сонымен қатар бизнесте тың бағыттарды, жаңа нарықтарды ашуға көмектеседі. Атап айтқанда, «Нұрлы жол» бағдарламасының аясында ҚДБ бізге экспорттық қаржыландыруды ұсынды. Бұл компанияға фосфордың және құрамында фосфоры бар өнімдердің аса ірі экспорттаушысы болуға мүмкіндік берді: 2020 жылдың өзінде сатылымдар көлемі 137,6 млрд теңгені құрады.
Казфосфат
Қазақстанның Даму банкі – бизнесімізге алғашқылардың бірі болып қолдау көрсеткен және әлі де көрсетіп келе жатқан біз үшін маңызды серіктес. Экономиканың үздіксіз өзгеріп, қарқынды даму жағдайларында оның 20-жылдығы – кредиттік ұйым үшін елеулі
күн. Осы жылдардың ішінде жинақталған тәжірибе банктің маңызды бәсекелестік артықшылығы болып табылады, оған қазіргі заманның кез келген талаптарына орай жылдам әрі икемді түрде әрекет етуге, Қазақстанның бизнес-қоғамдастығының өмірінде ай-
тарлықтай рөл атқаруға мүмкіндік береді.

«Қазфосфат» ЖШС-тің алты мыңдық ұжымының атынан банктің мерейтойымен шын жүректен құттықтаймыз. Осы айтулы күн жаңа шыңдарды еңсерудің және әлеуетті арттырудың бастауы болсын. ҚДБ-ға табысты жобаларды, алға қойылған мақсаттардың
барлығына жетуді, тұрақтылық пен өркендеуді тілейміз. Пандемия сияқты күтпеген жағдайлар да жоспарларыңызды бұзбасын. Әрбір қызметкерлеріңізге денсаулық, бақыт және сарқылмас қайрат тілейміз.
[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [OLD_ID] => Array ( [ID] => 740 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => _old_id [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => OLD_ID [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 35 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => _old_id [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [PHOTOGALLERY] => Array ( [ID] => 741 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Фотогалерея [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => PHOTOGALLERY [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 116 [FILE_TYPE] => jpg, gif, bmp, png, jpeg [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Фотогалерея [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [YOUTUBE] => Array ( [ID] => 742 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Видео [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 117 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Видео [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 743 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Бейне [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 118 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Бейне [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 744 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Video [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 119 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Video [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 745 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Документы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 120 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Документы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 746 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Құжаттар [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 121 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Құжаттар [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 747 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Documents [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 122 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Documents [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [HEAD] => Array ( [ID] => 816 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Руководитель [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => HEAD [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => E [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 126 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Руководитель [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [RU_NAME] => Array ( [ID] => 1031 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Название РУ [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => RU_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => [HINT] => [~NAME] => Название РУ [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => #СпасибоБРК: Поздравление от ТОО «Казфосфат» [PROPERTY_VALUE_ID] => 125723 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => #СпасибоБРК: Поздравление от ТОО «Казфосфат» [~DESCRIPTION] => ) ) [DISPLAY_PROPERTIES] => Array ( [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => Our cooperation with DBK began long ago, in the year 2008, which became a turning point for the Company – at that time the Kazakhstani management came to run it. They defined the long-term strategic goals and business philosophy: to expand the existing sales markets and to master new markets, business directions, to practice direct sales to end consumers, and to increase investments.<br> <br> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28514 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => Our cooperation with DBK began long ago, in the year 2008, which became a turning point for the Company – at that time the Kazakhstani management came to run it. They defined the long-term strategic goals and business philosophy: to expand the existing sales markets and to master new markets, business directions, to practice direct sales to end consumers, and to increase investments.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => Our cooperation with DBK began long ago, in the year 2008, which became a turning point for the Company – at that time the Kazakhstani management came to run it. They defined the long-term strategic goals and business philosophy: to expand the existing sales markets and to master new markets, business directions, to practice direct sales to end consumers, and to increase investments.

) [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => #ThankyouDBK: Kazphosphate LLP [PROPERTY_VALUE_ID] => 28518 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => #ThankyouDBK: Kazphosphate LLP [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => #ThankyouDBK: Kazphosphate LLP ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => #РахметҚДБ: «Қазфосфат» ЖШС [PROPERTY_VALUE_ID] => 28519 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => #РахметҚДБ: «Қазфосфат» ЖШС [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => #РахметҚДБ: «Қазфосфат» ЖШС ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => Біздің ҚДБ-мен бірлескен жұмысымыз компания үшін елеулі кезеңге айналған және оны қазақстандық менеджмент басқаруға келген 2008 жылы басталды. Ол бизнестің ұзақ мерзімді стратегиялық мақсаттары мен ағымдағы өткізу нарықтарын кеңейту және жаңа өткізу нарықтарын, бизнестің жаңа бағыттарын игеру, түпкі тұтынушыларға тікелей сатылымдарды тәжірибеге қосу, инвестицияларды арттыру философиясын белгіледі. [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28515 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => Біздің ҚДБ-мен бірлескен жұмысымыз компания үшін елеулі кезеңге айналған және оны қазақстандық менеджмент басқаруға келген 2008 жылы басталды. Ол бизнестің ұзақ мерзімді стратегиялық мақсаттары мен ағымдағы өткізу нарықтарын кеңейту және жаңа өткізу нарықтарын, бизнестің жаңа бағыттарын игеру, түпкі тұтынушыларға тікелей сатылымдарды тәжірибеге қосу, инвестицияларды арттыру философиясын белгіледі. [TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => Біздің ҚДБ-мен бірлескен жұмысымыз компания үшін елеулі кезеңге айналған және оны қазақстандық менеджмент басқаруға келген 2008 жылы басталды. Ол бизнестің ұзақ мерзімді стратегиялық мақсаттары мен ағымдағы өткізу нарықтарын кеңейту және жаңа өткізу нарықтарын, бизнестің жаңа бағыттарын игеру, түпкі тұтынушыларға тікелей сатылымдарды тәжірибеге қосу, инвестицияларды арттыру философиясын белгіледі. ) ) [IPROPERTY_VALUES] => Array ( ) [PREVIEW_IMAGE] => /upload/resize_cache/iblock/1ca/352_176_240cd750bba9870f18aada2478b24840a/Kazfosfat_1233.JPG )
Array
(
    [ID] => 8872
    [~ID] => 8872
    [IBLOCK_ID] => 150
    [~IBLOCK_ID] => 150
    [IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [~IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [NAME] => Энергия будущего глазами наших детей
    [~NAME] => Энергия будущего глазами наших детей
    [ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-15 11:09:00
    [~ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-15 11:09:00
    [ACTIVE_FROM] => 15.06.2021 12:09:00
    [~ACTIVE_FROM] => 15.06.2021 12:09:00
    [TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [~TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8872/
    [~DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8872/
    [LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [~LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [DETAIL_TEXT] => 

Цатэк

Визит на уникальную ветровую электростанцию «Астана EXPO – 2017», мощность которой составляет 100 МВт, подарил детям новые знания, незабываемые впечатления, атмосферу тепла и энергию на будущие перспективы. Масштабы ВЭС, реализованной партнером БРК, оставили неравнодушным не только детей, но и взрослых.

Обзору ветропарка предшествовал вводный инструктаж по технике безопасности, проведенный инженером по технике безопасности ТОО «ЦАТЭК Green Energy» Сарбасовым Нурболатом.

Цатэк

Величественные турбины первого пускового комплекса ВЭС, высотой 84 метра, а вместе с лопастями - 140 метров, завораживают. Диаметр ротора - 112 метров. Сравнить их высоту можно с домом в 46 этажей. Всего на территории электростанции их насчитывается 29 штук, единичная мощность каждой - 3,45 МВт. Мощность всего проекта составляет 100 МВт.

Вес каждой турбины - порядка 370 тонн. Для того, чтобы заложить фундамент такого величественного сооружения, строителям необходимо было подготовить железобетонные фундаменты, к примеру, объем цемента на каждый фундамент турбины понадобилось 100 бетоносмесителей КамАЗ. При монтаже ветровых турбин была задействована крановая спецтехника грузоподьемностью до 750 тонн.

Как отметил заместитель директора по коммерческим вопросам, Айдар Жолшоринов, до начала реализации проекта в течение трех лет было осуществлено порядка 7 млн ветроизмерений посредством установленной метеомачты. Итогом грандиозного проекта стала чистая энергия, которую вырабатывает ветровая станция для годового энергообеспечения около 10 тысяч домовладений. Высокотехнологичные ветрогенераторы произведены одним из мировых лидеров ветроэнергетики – компанией VESTAS. Данный тип турбин является самым последним и усовершенствованным поколением оборудования VESTAS и применяется в западноевропейских странах, а также в Канаде и США, включая страны с суровыми климатическими условиями.

Благодаря зелёному проекту, удастся снизить выбросы парниковых газов на 230 тыс. тонн в год, что превышает объем выбросов более 113 тыс. автомобилей за тот же период времени, и экономить свыше 79 тыс. тонн топлива ежегодно. Математика проекта впечатлила даже малышей.

экскурсия

В ходе экскурсии дети задавали разные вопросы, их интересовало все. Особенным объектом внимания стала турбина, которая стояла без движения. Как выяснилось, раз в год каждая турбина останавливает свою работу на 40 часов для планового технического обслуживания. Кроме того, участники «зеленой» экскурсии заметили, что курс гондолы за время прибытия заметно поменялся. Главный инженер ТОО «ЦАТЭК Green Energy» Владислав Гарбовский пояснил, что гондола, следуя направлению ветра, за день может сделать несколько оборотов. Помимо всего прочего, юных художников интересовал вопрос: что будет если порывы ветра достигнут выше нормы? Представители ТОО «ЦАТЭК Green Energy» разъяснили, что при достижении скорости ветра 30 м/с ветряные турбины останавливают работу. Для этого на каждой турбине установлены специальные датчики скорости ветра и управления, которые подают сигнал на остановку ветровой турбины при превышении допустимых показателей. Детей заботила и окружающая среда. Например, один из присутствующих задал вопрос о птицах, а именно насколько это безопасно для них. Руслан Жампейсов, сотрудник ТОО «ЦАТЭК Green Energy», ответил, что за все время эксплуатации ни одна птица не пострадала.

лдод.jpg

На территории ветровой станции участники экскурсии посетили главную смотровую площадку, а также своего рода цифровой мозг станции - диспетчерский пункт управления, оснащенный новейшим комплексом автоматической системы контроля и управления процессом производства электроэнергии, куда поступает вся информация, а также удалось пройти и в основание башни самой ветровой турбины. При этом, детям пояснили, что подъем в гондолу турбины разрешен только специально обученному и прошедшему подготовку персоналу, который осуществляет обслуживание ветровых турбин.

лютдл.jpg

Кроме того, участники воочию увидели, что на территории ветропарка реализованы такие объекты и сооружения как воздушная линия электропередач мощностью 220 тыс. вольт и общей протяженностью порядка 16 километров, автомобильные дороги, более 25 километров, соединяющих турбины, возведена повышающая подстанция 220/35/10 киловольт с силовыми трансформаторами мощностью 80 тысяч киловольт-ампер. Примечательно, что станция имеет свою вертолётную площадку и гостиничные номера для обслуживающего персонала.

Необычная экскурсия на стратегический объект завершилась вкусным чаепитием, где гостей вкусно накормили и подарили памятные сувениры.

эдлжодрл.jpg

Дети, ради будущего которых строятся и возводятся такие важные объекты, поделились с нами впечатлениями от необычного field-трипа. Продолжение в карточках.

1

2

3

4

[~DETAIL_TEXT] =>

Цатэк

Визит на уникальную ветровую электростанцию «Астана EXPO – 2017», мощность которой составляет 100 МВт, подарил детям новые знания, незабываемые впечатления, атмосферу тепла и энергию на будущие перспективы. Масштабы ВЭС, реализованной партнером БРК, оставили неравнодушным не только детей, но и взрослых.

Обзору ветропарка предшествовал вводный инструктаж по технике безопасности, проведенный инженером по технике безопасности ТОО «ЦАТЭК Green Energy» Сарбасовым Нурболатом.

Цатэк

Величественные турбины первого пускового комплекса ВЭС, высотой 84 метра, а вместе с лопастями - 140 метров, завораживают. Диаметр ротора - 112 метров. Сравнить их высоту можно с домом в 46 этажей. Всего на территории электростанции их насчитывается 29 штук, единичная мощность каждой - 3,45 МВт. Мощность всего проекта составляет 100 МВт.

Вес каждой турбины - порядка 370 тонн. Для того, чтобы заложить фундамент такого величественного сооружения, строителям необходимо было подготовить железобетонные фундаменты, к примеру, объем цемента на каждый фундамент турбины понадобилось 100 бетоносмесителей КамАЗ. При монтаже ветровых турбин была задействована крановая спецтехника грузоподьемностью до 750 тонн.

Как отметил заместитель директора по коммерческим вопросам, Айдар Жолшоринов, до начала реализации проекта в течение трех лет было осуществлено порядка 7 млн ветроизмерений посредством установленной метеомачты. Итогом грандиозного проекта стала чистая энергия, которую вырабатывает ветровая станция для годового энергообеспечения около 10 тысяч домовладений. Высокотехнологичные ветрогенераторы произведены одним из мировых лидеров ветроэнергетики – компанией VESTAS. Данный тип турбин является самым последним и усовершенствованным поколением оборудования VESTAS и применяется в западноевропейских странах, а также в Канаде и США, включая страны с суровыми климатическими условиями.

Благодаря зелёному проекту, удастся снизить выбросы парниковых газов на 230 тыс. тонн в год, что превышает объем выбросов более 113 тыс. автомобилей за тот же период времени, и экономить свыше 79 тыс. тонн топлива ежегодно. Математика проекта впечатлила даже малышей.

экскурсия

В ходе экскурсии дети задавали разные вопросы, их интересовало все. Особенным объектом внимания стала турбина, которая стояла без движения. Как выяснилось, раз в год каждая турбина останавливает свою работу на 40 часов для планового технического обслуживания. Кроме того, участники «зеленой» экскурсии заметили, что курс гондолы за время прибытия заметно поменялся. Главный инженер ТОО «ЦАТЭК Green Energy» Владислав Гарбовский пояснил, что гондола, следуя направлению ветра, за день может сделать несколько оборотов. Помимо всего прочего, юных художников интересовал вопрос: что будет если порывы ветра достигнут выше нормы? Представители ТОО «ЦАТЭК Green Energy» разъяснили, что при достижении скорости ветра 30 м/с ветряные турбины останавливают работу. Для этого на каждой турбине установлены специальные датчики скорости ветра и управления, которые подают сигнал на остановку ветровой турбины при превышении допустимых показателей. Детей заботила и окружающая среда. Например, один из присутствующих задал вопрос о птицах, а именно насколько это безопасно для них. Руслан Жампейсов, сотрудник ТОО «ЦАТЭК Green Energy», ответил, что за все время эксплуатации ни одна птица не пострадала.

лдод.jpg

На территории ветровой станции участники экскурсии посетили главную смотровую площадку, а также своего рода цифровой мозг станции - диспетчерский пункт управления, оснащенный новейшим комплексом автоматической системы контроля и управления процессом производства электроэнергии, куда поступает вся информация, а также удалось пройти и в основание башни самой ветровой турбины. При этом, детям пояснили, что подъем в гондолу турбины разрешен только специально обученному и прошедшему подготовку персоналу, который осуществляет обслуживание ветровых турбин.

лютдл.jpg

Кроме того, участники воочию увидели, что на территории ветропарка реализованы такие объекты и сооружения как воздушная линия электропередач мощностью 220 тыс. вольт и общей протяженностью порядка 16 километров, автомобильные дороги, более 25 километров, соединяющих турбины, возведена повышающая подстанция 220/35/10 киловольт с силовыми трансформаторами мощностью 80 тысяч киловольт-ампер. Примечательно, что станция имеет свою вертолётную площадку и гостиничные номера для обслуживающего персонала.

Необычная экскурсия на стратегический объект завершилась вкусным чаепитием, где гостей вкусно накормили и подарили памятные сувениры.

эдлжодрл.jpg

Дети, ради будущего которых строятся и возводятся такие важные объекты, поделились с нами впечатлениями от необычного field-трипа. Продолжение в карточках.

1

2

3

4

[DETAIL_TEXT_TYPE] => html [~DETAIL_TEXT_TYPE] => html [PREVIEW_TEXT] => В минувшие выходные состоялась поездка победителей детского конкурса рисунков, приуроченного к 20-летию Банка Развития Казахстана. С радостью делимся с Вами итогами нашего field-трипа с юными талантами в село Костомар Аршалынского района Акмолинской области на зелёный проект ТОО «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи», профинансированный БРК. [~PREVIEW_TEXT] => В минувшие выходные состоялась поездка победителей детского конкурса рисунков, приуроченного к 20-летию Банка Развития Казахстана. С радостью делимся с Вами итогами нашего field-трипа с юными талантами в село Костомар Аршалынского района Акмолинской области на зелёный проект ТОО «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи», профинансированный БРК. [PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [~PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [PREVIEW_PICTURE] => Array ( [ID] => 14243 [TIMESTAMP_X] => 21.06.2021 10:54:06 [MODULE_ID] => iblock [HEIGHT] => 958 [WIDTH] => 1280 [FILE_SIZE] => 203561 [CONTENT_TYPE] => image/jpeg [SUBDIR] => iblock/722 [FILE_NAME] => lyutdl.jpg [ORIGINAL_NAME] => лютдл.jpg [DESCRIPTION] => [HANDLER_ID] => [EXTERNAL_ID] => ace12aba0cfda83d269765cc6ced3ae9 [VERSION_ORIGINAL_ID] => [META] => [SRC] => /upload/iblock/722/lyutdl.jpg [UNSAFE_SRC] => /upload/iblock/722/lyutdl.jpg [SAFE_SRC] => /upload/iblock/722/lyutdl.jpg [ALT] => Энергия будущего глазами наших детей [TITLE] => Энергия будущего глазами наших детей ) [~PREVIEW_PICTURE] => 14243 [LANG_DIR] => /en/ [~LANG_DIR] => /en/ [CODE] => [~CODE] => [EXTERNAL_ID] => 8872 [~EXTERNAL_ID] => 8872 [IBLOCK_TYPE_ID] => pc [~IBLOCK_TYPE_ID] => pc [IBLOCK_CODE] => pc_news [~IBLOCK_CODE] => pc_news [IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [~IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [LID] => b3 [~LID] => b3 [EDIT_LINK] => [DELETE_LINK] => [DISPLAY_ACTIVE_FROM] => 15.06.2021 [FIELDS] => Array ( ) [PROPERTIES] => Array ( [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Energy of the future through the eyes of our children [PROPERTY_VALUE_ID] => 28500 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Energy of the future through the eyes of our children [~DESCRIPTION] => ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Болашақ энергиясы біздің балалардың көзімен [PROPERTY_VALUE_ID] => 28478 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Болашақ энергиясы біздің балалардың көзімен [~DESCRIPTION] => ) [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Last weekend, the winners of the children's drawing contest took a trip, dedicated to the 20th anniversary of the Development Bank of Kazakhstan. We are happy to share with you the results of our field trip with young talents to the village of Kostomar, in the Arshalyn district of the Akmola region for the green project of CAPEC Green Energy LLP, funded by DBK. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28501 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Last weekend, the winners of the children's drawing contest took a trip, dedicated to the 20th anniversary of the Development Bank of Kazakhstan. We are happy to share with you the results of our field trip with young talents to the village of Kostomar, in the Arshalyn district of the Akmola region for the green project of CAPEC Green Energy LLP, funded by DBK.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Өткен демалыс күндері Қазақстан Даму Банкінің 20 жылдығына арналған балалар суреттері байқауының жеңімпаздары сапарға шықты. Сіздермен жас дарындарымыздың Ақмола облысы Аршалы ауданы Қостомар ауылындағы ҚДБ қолдаған «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи)» ЖШС жасыл жобасына field-трип қорытындыларымен қуана бөлісеміз. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28479 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Өткен демалыс күндері Қазақстан Даму Банкінің 20 жылдығына арналған балалар суреттері байқауының жеңімпаздары сапарға шықты. Сіздермен жас дарындарымыздың Ақмола облысы Аршалы ауданы Қостомар ауылындағы ҚДБ қолдаған «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи)» ЖШС жасыл жобасына field-трип қорытындыларымен қуана бөлісеміз.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [EN_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 738 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Detail text [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 33 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Detail text [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> <img alt="Цатэк " src="/upload/medialibrary/0b6/zhshchl.jpg" title="Цатэк " width="922" height="496"><br> </p> <p> Visit to the unique wind farm "Astana EXPO - 2017", with a capacity of 100 MW, gave children new knowledge, unforgettable impressions, atmosphere of warmth and energy for future prospects. The scale of the wind farm, implemented by the partner DBK, left not only children, but also adults fascinated. </p> <p> </p> <p> The wind farm review was preceded by introductory safety briefing conducted by Nurbolat Sarbasov, safety engineer of CAPEC Green Energy LLP. <br> </p> <p> <img alt="Цатэк " src="/upload/medialibrary/44f/shchozshch.png" title="Цатэк " width="417" height="624"><br> </p> <p> The majestic turbines of the first start-up complex of the wind farm, 84 meters high, and together with the blades - 140 meters, are mesmerizing. The rotor diameter is 112 meters. You can compare their height with a house of 46 floors. In total, there are 29 of them on the territory of the power plant, the unit capacity of each is 3.45 MW. The capacity of the entire project is 100 MW. </p> <p> Each turbine weighs about 370 tons. In order to lay the foundation for such a majestic structure, the builders had to prepare reinforced concrete foundations, for example, the volume of cement for each turbine foundation required 100 KamAZ concrete mixers. During the installation of the wind turbines, special crane equipment with a lifting capacity of up to 750 tons was used. </p> <p> As the Deputy Director for Commercial Affairs, Aydar Zholshorinov noted, before the start of the project, about 7 million wind measurements were carried out using the installed meteorological mast within three years. The result of the ambitious project was clean energy, which is generated by the wind farm for the annual energy supply of about 10 thousand households. High-tech wind turbines are produced by one of the world leaders in wind energy - VESTAS. This type of turbine is the latest and most advanced generation of VESTAS equipment and is used in Western European countries, as well as in Canada and the USA, including countries with harsh climatic conditions. </p> <p> Thanks to the green project, it will be possible to reduce greenhouse gas emissions by 230 thousand tons per year, which exceeds the volume of emissions of more than 113 thousand cars over the same period of time, and save over 79 thousand tons of fuel annually. Even the little ones were impressed by the mathematics of the project. <br> </p> <p> <img src="/upload/medialibrary/fc6/zshchozo.jpg" title="экскурсия" alt="экскурсия" width="819" height="613"><br> </p> <p> </p> <p> During the excursion, the children asked different questions, they were interested in everything. The turbine, which stood motionless, became a special object of attention. As it turns out, once a year, each turbine is shut down for 40 hours for routine maintenance. In addition, the participants of the "green" excursion noticed that the course of the gondola changed noticeably during the arrival. Vladislav Garbovskiy, Chief Engineer of CAPEC Green Energy LLP, explained that the gondola, following the direction of the wind, can make several turns in a day. Among other things, young artists were interested in the question: what will happen if the gusts of wind reach above normal? Representatives of CAPEC Green Energy LLP explained that when the wind speed reaches 30 m / s, wind turbines stop working. For this purpose, special wind speed and control sensors are installed on each turbine, which give a signal to stop the wind turbine when the permissible values ​​are exceeded. The children also cared about the environment. For example, one of those present asked a question about birds, namely how safe it is for them. Ruslan Zhampeisov, employee of CAPEC Green Energy LLP, replied that during the entire period of operation not a single bird was harmed. <br> </p> <p> <img alt="лдод.jpg" src="/upload/medialibrary/6b2/ldod.jpg" title="лдод.jpg" width="586" height="439"><br> </p> <p> </p> <p> On the territory of the wind station, the participants of the excursion visited the main observation deck, as well as a kind of digital brain of the station - a control center equipped with the latest complex of automatic system for monitoring and controlling the process of electricity production, where all information is received, and also managed to pass into the base of the tower of the wind turbine itself. At the same time, the children were explained that only specially trained and qualified personnel who service wind turbines are allowed to climb into the turbine nacelle. <br> </p> <p> <img alt="лютдл.jpg" src="/upload/medialibrary/df5/lyutdl.jpg" title="лютдл.jpg" width="819" height="613"><br> </p> <p> </p> <p> In addition, the participants saw firsthand that such facilities and structures as an overhead power line with a capacity of 220 thousand volts and a total length of about 16 kilometers, highways, more than 25 kilometers connecting turbines , a 220/35/10 kilovolt boost substation with power transformers with a capacity of 80 thousand kilovolt-amperes were built on the territory of the wind farm. It is noteworthy that the station has its own helipad and hotel rooms for service personnel. </p> <p> The unusual excursion to the strategic facility ended with a delicious tea party, where the guests were deliciously fed and presented with memorable souvenirs. <br> </p> <p> <img alt="эдлжодрл.jpg" src="/upload/medialibrary/5a5/edlzhodrl.jpg" title="эдлжодрл.jpg" width="819" height="658"><br> </p> <p> </p> <p> Children, for the sake of whose future such important objects are being built and erected, shared with us their impressions of an unusual field trip. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28502 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Цатэк

Visit to the unique wind farm "Astana EXPO - 2017", with a capacity of 100 MW, gave children new knowledge, unforgettable impressions, atmosphere of warmth and energy for future prospects. The scale of the wind farm, implemented by the partner DBK, left not only children, but also adults fascinated.

The wind farm review was preceded by introductory safety briefing conducted by Nurbolat Sarbasov, safety engineer of CAPEC Green Energy LLP.

Цатэк

The majestic turbines of the first start-up complex of the wind farm, 84 meters high, and together with the blades - 140 meters, are mesmerizing. The rotor diameter is 112 meters. You can compare their height with a house of 46 floors. In total, there are 29 of them on the territory of the power plant, the unit capacity of each is 3.45 MW. The capacity of the entire project is 100 MW.

Each turbine weighs about 370 tons. In order to lay the foundation for such a majestic structure, the builders had to prepare reinforced concrete foundations, for example, the volume of cement for each turbine foundation required 100 KamAZ concrete mixers. During the installation of the wind turbines, special crane equipment with a lifting capacity of up to 750 tons was used.

As the Deputy Director for Commercial Affairs, Aydar Zholshorinov noted, before the start of the project, about 7 million wind measurements were carried out using the installed meteorological mast within three years. The result of the ambitious project was clean energy, which is generated by the wind farm for the annual energy supply of about 10 thousand households. High-tech wind turbines are produced by one of the world leaders in wind energy - VESTAS. This type of turbine is the latest and most advanced generation of VESTAS equipment and is used in Western European countries, as well as in Canada and the USA, including countries with harsh climatic conditions.

Thanks to the green project, it will be possible to reduce greenhouse gas emissions by 230 thousand tons per year, which exceeds the volume of emissions of more than 113 thousand cars over the same period of time, and save over 79 thousand tons of fuel annually. Even the little ones were impressed by the mathematics of the project.

экскурсия

During the excursion, the children asked different questions, they were interested in everything. The turbine, which stood motionless, became a special object of attention. As it turns out, once a year, each turbine is shut down for 40 hours for routine maintenance. In addition, the participants of the "green" excursion noticed that the course of the gondola changed noticeably during the arrival. Vladislav Garbovskiy, Chief Engineer of CAPEC Green Energy LLP, explained that the gondola, following the direction of the wind, can make several turns in a day. Among other things, young artists were interested in the question: what will happen if the gusts of wind reach above normal? Representatives of CAPEC Green Energy LLP explained that when the wind speed reaches 30 m / s, wind turbines stop working. For this purpose, special wind speed and control sensors are installed on each turbine, which give a signal to stop the wind turbine when the permissible values ​​are exceeded. The children also cared about the environment. For example, one of those present asked a question about birds, namely how safe it is for them. Ruslan Zhampeisov, employee of CAPEC Green Energy LLP, replied that during the entire period of operation not a single bird was harmed.

лдод.jpg

On the territory of the wind station, the participants of the excursion visited the main observation deck, as well as a kind of digital brain of the station - a control center equipped with the latest complex of automatic system for monitoring and controlling the process of electricity production, where all information is received, and also managed to pass into the base of the tower of the wind turbine itself. At the same time, the children were explained that only specially trained and qualified personnel who service wind turbines are allowed to climb into the turbine nacelle.

лютдл.jpg

In addition, the participants saw firsthand that such facilities and structures as an overhead power line with a capacity of 220 thousand volts and a total length of about 16 kilometers, highways, more than 25 kilometers connecting turbines , a 220/35/10 kilovolt boost substation with power transformers with a capacity of 80 thousand kilovolt-amperes were built on the territory of the wind farm. It is noteworthy that the station has its own helipad and hotel rooms for service personnel.

The unusual excursion to the strategic facility ended with a delicious tea party, where the guests were deliciously fed and presented with memorable souvenirs.

эдлжодрл.jpg

Children, for the sake of whose future such important objects are being built and erected, shared with us their impressions of an unusual field trip.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 739 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Толық сипаттама [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 34 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Толық сипаттама [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> <img alt="Цатэк " src="/upload/medialibrary/0b6/zhshchl.jpg" title="Цатэк " width="922" height="496"><br> </p> <p> Қуаттылығы 100 МВт болатын «Астана EXPO – 2017» бірегей жел электр станциясына саяхат балаларға жаңа білім, ұмытылмас әсер, жылы шырайлы сезім мен болашаққа бастайтын таусылмас күш-жігер сыйлады. ҚДБ серіктесі жүзеге асырған ЖЭС ауқымы балаларды ғана емес, ересектерді де бей-жай қалдырмады. </p> <p> Жел паркі шолуының алдында «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС қауіпсіздік техникасы жөніндегі инженері Нұрболат Сарбасов қауіпсіздік техникасы жөніндегі кіріспе нұсқама жасады. </p> <p> <img alt="Цатэк " src="/upload/medialibrary/44f/shchozshch.png" title="Цатэк " width="417" height="624"><br> </p> <p> Биіктігі 84 метр және қалақ жүздерімен бірге 140 метр болатын ЖЭС алғашқы іске қосу кешенінің керемет турбиналары таң қалдырады. Ротордың диаметрі – 112 метр. Сіз олардың биіктігін 46 қабатты үймен салыстыра аласыз. Электр станциясының аумағында барлығы 29 дана, әрқайсысының қуаттылығы - 3,45 МВт. Жобаның жалпы қуаттылығы 100 МВт құрайды. </p> <p> Әр турбинаның салмағы шамамен 370 тонна. Осындай керемет құрылымның іргетасын қалау үшін құрылысшыларға темірбетон негіздерін дайындау қажет болды, мысалы, турбинаның әр іргетасы үшін цемент көлемі 100 КАМАЗ бетон араластырғышты қажет етті. Жел турбиналарын монтаждау кезінде жүк көтергіштігі 750 тоннаға дейін жететін кран арнайы техникасы іске қосылды. </p> <p> Директордың коммерциялық мәселелер жөніндегі орынбасары Айдар Жолшоринов атап өткендей, жобаны іске асыру басталғанға дейін үш жыл ішінде белгіленген метеомачта арқылы шамамен 7 млн жел өлшеуі жүзеге асырылды. Орасан зор жобаның қорытындысы – 10 мыңға жуық үйді жылдық энергиямен қамтамасыз ететін жел станциясының таза энергиясы қолданысқа берілді. Жоғары технологиялық жел генераторлары жел энергетикасының әлемдік көшбасшыларының бірі – VESTAS компаниясымен өндірілген. Турбиналардың бұл түрі Vestas жабдықтарының ең соңғы және жетілдірілген буыны болып табылады және Батыс Еуропа елдерінде, сондай-ақ Канада мен АҚШ-та, оның ішінде қатал климаттық жағдайлары бар елдерде қолданылады. </p> <p> Жасыл жобаның арқасында парниктік газдар шығарындыларын жылына 230 мың тоннаға азайтуға болады, бұл сол уақыт кезеңінде 113 мыңнан астам автомобиль шығарындыларының көлемінен асып түседі және жыл сайын 79 мың тоннадан астам отынды үнемдейді. Жобаның математикасы тіпті балаларды таң қалдырды. </p> <p> <img src="/upload/medialibrary/fc6/zshchozo.jpg" title="экскурсия" alt="экскурсия" width="922" height="689"><br> </p> <p> Экскурсия барысында балалар түрлі сұрақтар қойды, оларды барлығы қызықтырды. Қозғалыссыз тұрған турбина ерекше назар аударды. Белгілі болғандай, жылына бір рет әрбір турбина жоспарлы техникалық қызмет көрсету үшін өз жұмысын 40 сағатқа тоқтатады. Сонымен қатар, «жасыл» экскурсияға қатысушылар гондола курсының аз уақыт ішінде айтарлықтай өзгергенін байқады. «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС бас инженері Владислав Гарбовский гондола желдің бағытына сүйене отырып, бір күнде бірнеше айналым жасай алатынын түсіндірді. Сонымен қатар, жас суретшілерді «Желдің екпіні нормадан жоғары болса не болады?» деген сұрақ қызықтырды. «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС өкілдері желдің жылдамдығы 30 м/с жеткен кезде жел турбиналары жұмысын тоқтататынын түсіндірді. Ол үшін әрбір турбинада желдің жылдамдығы мен басқарудың арнайы қондырғылар орнатылған, олар рұқсат етілген көрсеткіштерден асқан кезде жел турбинасының тоқтауына белгі береді. Балаларды қоршаған орта да алаңдатты. Мысалы, қатысушылардың бірі құстар туралы сұрақ қойды, атап айтқанда «Бұл құрылғы құстар үшін қаншалықты қауіпсіз?» деген сауал қойды. Бүлдіршінді алаңдатқан сұраққа «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС қызметкері Руслан Жампейісов барлық пайдалану уақытында бірде-бір құс зардап шеккен жоқ деп жауап берді. </p> <p> <img alt="лдод.jpg" src="/upload/medialibrary/6b2/ldod.jpg" title="лдод.jpg" width="586" height="439"><br> </p> <p> Экскурсияға қатысушылар жел станциясының аумағында басты бақылау алаңына, сондай-ақ станцияның цифрлық орталығына – барлық ақпарат түсетін электр энергиясын өндіру үдерісін бақылау мен басқарудың автоматты жүйесінің жаңа кешенімен жабдықталған диспетчерлік басқару пунктіне барды, сондай-ақ жел турбинасы мұнарасының негізіне де өте алды. Бұл ретте, балаларға турбинаның гондоласына көтерілуге жел турбиналарына қызмет көрсетуді жүзеге асыратын арнайы оқытылған және даярлықтан өткен персоналға ғана рұқсат етілгені түсіндірілді. </p> <p> <img alt="лютдл.jpg" src="/upload/medialibrary/df5/lyutdl.jpg" title="лютдл.jpg" width="819" height="613"><br> </p> <p> Сонымен қатар, қатысушылар жел паркі аумағында қуаты 220 мың вольт және жалпы ұзындығы шамамен 16 километр электр берудің әуе желісі, турбиналарды жалғайтын 25 километрден астам автомобиль жолдары сияқты объектілер мен құрылыстар іске асырылып, қуаты 80 мың киловольт-ампер күштік трансформаторлары бар 220/35/10 киловольт арттырушы қосалқы станция салынғанын өз көздерімен көрді. Станцияның тікұшақ алаңы және қызмет көрсететін персоналға арналған қонақ үй бөлмелері бар. </p> <p> Стратегиялық нысанға ерекше экскурсия дәмді шай ішумен аяқталды, онда қонақтарға дастархан жайылып, кәдесыйлар сыйлады. </p> <p> <img alt="эдлжодрл.jpg" src="/upload/medialibrary/5a5/edlzhodrl.jpg" title="эдлжодрл.jpg" width="819" height="658"><br> </p> <p> Жарқын болашағы үшін осындай маңызды нысандар салынып жатқан балалар бізбен ерекше саяхаттан алған әсерлерімен бөлісті. Жалғасы келесі бейнесуреттерде. <br> </p> <p> <img alt="фы.jpg" src="/upload/medialibrary/b4a/fy.jpg" title="фы.jpg" width="819" height="819"> </p> <p> <img alt="фвф.jpg" src="/upload/medialibrary/bb0/fvf.jpg" title="фвф.jpg" width="819" height="819"> </p> <p> <img alt="фв.jpg" src="/upload/medialibrary/7ea/fv.jpg" title="фв.jpg" width="819" height="819"> </p> <p> <img alt="вф.jpg" src="/upload/medialibrary/5c4/vf.jpg" title="вф.jpg" width="819" height="819"><br> </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28480 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Цатэк

Қуаттылығы 100 МВт болатын «Астана EXPO – 2017» бірегей жел электр станциясына саяхат балаларға жаңа білім, ұмытылмас әсер, жылы шырайлы сезім мен болашаққа бастайтын таусылмас күш-жігер сыйлады. ҚДБ серіктесі жүзеге асырған ЖЭС ауқымы балаларды ғана емес, ересектерді де бей-жай қалдырмады.

Жел паркі шолуының алдында «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС қауіпсіздік техникасы жөніндегі инженері Нұрболат Сарбасов қауіпсіздік техникасы жөніндегі кіріспе нұсқама жасады.

Цатэк

Биіктігі 84 метр және қалақ жүздерімен бірге 140 метр болатын ЖЭС алғашқы іске қосу кешенінің керемет турбиналары таң қалдырады. Ротордың диаметрі – 112 метр. Сіз олардың биіктігін 46 қабатты үймен салыстыра аласыз. Электр станциясының аумағында барлығы 29 дана, әрқайсысының қуаттылығы - 3,45 МВт. Жобаның жалпы қуаттылығы 100 МВт құрайды.

Әр турбинаның салмағы шамамен 370 тонна. Осындай керемет құрылымның іргетасын қалау үшін құрылысшыларға темірбетон негіздерін дайындау қажет болды, мысалы, турбинаның әр іргетасы үшін цемент көлемі 100 КАМАЗ бетон араластырғышты қажет етті. Жел турбиналарын монтаждау кезінде жүк көтергіштігі 750 тоннаға дейін жететін кран арнайы техникасы іске қосылды.

Директордың коммерциялық мәселелер жөніндегі орынбасары Айдар Жолшоринов атап өткендей, жобаны іске асыру басталғанға дейін үш жыл ішінде белгіленген метеомачта арқылы шамамен 7 млн жел өлшеуі жүзеге асырылды. Орасан зор жобаның қорытындысы – 10 мыңға жуық үйді жылдық энергиямен қамтамасыз ететін жел станциясының таза энергиясы қолданысқа берілді. Жоғары технологиялық жел генераторлары жел энергетикасының әлемдік көшбасшыларының бірі – VESTAS компаниясымен өндірілген. Турбиналардың бұл түрі Vestas жабдықтарының ең соңғы және жетілдірілген буыны болып табылады және Батыс Еуропа елдерінде, сондай-ақ Канада мен АҚШ-та, оның ішінде қатал климаттық жағдайлары бар елдерде қолданылады.

Жасыл жобаның арқасында парниктік газдар шығарындыларын жылына 230 мың тоннаға азайтуға болады, бұл сол уақыт кезеңінде 113 мыңнан астам автомобиль шығарындыларының көлемінен асып түседі және жыл сайын 79 мың тоннадан астам отынды үнемдейді. Жобаның математикасы тіпті балаларды таң қалдырды.

экскурсия

Экскурсия барысында балалар түрлі сұрақтар қойды, оларды барлығы қызықтырды. Қозғалыссыз тұрған турбина ерекше назар аударды. Белгілі болғандай, жылына бір рет әрбір турбина жоспарлы техникалық қызмет көрсету үшін өз жұмысын 40 сағатқа тоқтатады. Сонымен қатар, «жасыл» экскурсияға қатысушылар гондола курсының аз уақыт ішінде айтарлықтай өзгергенін байқады. «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС бас инженері Владислав Гарбовский гондола желдің бағытына сүйене отырып, бір күнде бірнеше айналым жасай алатынын түсіндірді. Сонымен қатар, жас суретшілерді «Желдің екпіні нормадан жоғары болса не болады?» деген сұрақ қызықтырды. «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС өкілдері желдің жылдамдығы 30 м/с жеткен кезде жел турбиналары жұмысын тоқтататынын түсіндірді. Ол үшін әрбір турбинада желдің жылдамдығы мен басқарудың арнайы қондырғылар орнатылған, олар рұқсат етілген көрсеткіштерден асқан кезде жел турбинасының тоқтауына белгі береді. Балаларды қоршаған орта да алаңдатты. Мысалы, қатысушылардың бірі құстар туралы сұрақ қойды, атап айтқанда «Бұл құрылғы құстар үшін қаншалықты қауіпсіз?» деген сауал қойды. Бүлдіршінді алаңдатқан сұраққа «ЦАТЭК Green Energy» ЖШС қызметкері Руслан Жампейісов барлық пайдалану уақытында бірде-бір құс зардап шеккен жоқ деп жауап берді.

лдод.jpg

Экскурсияға қатысушылар жел станциясының аумағында басты бақылау алаңына, сондай-ақ станцияның цифрлық орталығына – барлық ақпарат түсетін электр энергиясын өндіру үдерісін бақылау мен басқарудың автоматты жүйесінің жаңа кешенімен жабдықталған диспетчерлік басқару пунктіне барды, сондай-ақ жел турбинасы мұнарасының негізіне де өте алды. Бұл ретте, балаларға турбинаның гондоласына көтерілуге жел турбиналарына қызмет көрсетуді жүзеге асыратын арнайы оқытылған және даярлықтан өткен персоналға ғана рұқсат етілгені түсіндірілді.

лютдл.jpg

Сонымен қатар, қатысушылар жел паркі аумағында қуаты 220 мың вольт және жалпы ұзындығы шамамен 16 километр электр берудің әуе желісі, турбиналарды жалғайтын 25 километрден астам автомобиль жолдары сияқты объектілер мен құрылыстар іске асырылып, қуаты 80 мың киловольт-ампер күштік трансформаторлары бар 220/35/10 киловольт арттырушы қосалқы станция салынғанын өз көздерімен көрді. Станцияның тікұшақ алаңы және қызмет көрсететін персоналға арналған қонақ үй бөлмелері бар.

Стратегиялық нысанға ерекше экскурсия дәмді шай ішумен аяқталды, онда қонақтарға дастархан жайылып, кәдесыйлар сыйлады.

эдлжодрл.jpg

Жарқын болашағы үшін осындай маңызды нысандар салынып жатқан балалар бізбен ерекше саяхаттан алған әсерлерімен бөлісті. Жалғасы келесі бейнесуреттерде.

фы.jpg

фвф.jpg

фв.jpg

вф.jpg

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [OLD_ID] => Array ( [ID] => 740 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => _old_id [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => OLD_ID [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 35 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => _old_id [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [PHOTOGALLERY] => Array ( [ID] => 741 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Фотогалерея [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => PHOTOGALLERY [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 116 [FILE_TYPE] => jpg, gif, bmp, png, jpeg [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Фотогалерея [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [YOUTUBE] => Array ( [ID] => 742 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Видео [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 117 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Видео [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 743 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Бейне [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 118 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Бейне [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 744 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Video [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 119 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Video [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 745 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Документы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 120 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Документы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 746 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Құжаттар [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 121 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Құжаттар [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 747 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Documents [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 122 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Documents [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [HEAD] => Array ( [ID] => 816 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Руководитель [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => HEAD [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => E [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 126 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Руководитель [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [RU_NAME] => Array ( [ID] => 1031 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Название РУ [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => RU_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => [HINT] => [~NAME] => Название РУ [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Энергия будущего глазами наших детей [PROPERTY_VALUE_ID] => 125725 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Энергия будущего глазами наших детей [~DESCRIPTION] => ) ) [DISPLAY_PROPERTIES] => Array ( [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Last weekend, the winners of the children's drawing contest took a trip, dedicated to the 20th anniversary of the Development Bank of Kazakhstan. We are happy to share with you the results of our field trip with young talents to the village of Kostomar, in the Arshalyn district of the Akmola region for the green project of CAPEC Green Energy LLP, funded by DBK. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28501 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Last weekend, the winners of the children's drawing contest took a trip, dedicated to the 20th anniversary of the Development Bank of Kazakhstan. We are happy to share with you the results of our field trip with young talents to the village of Kostomar, in the Arshalyn district of the Akmola region for the green project of CAPEC Green Energy LLP, funded by DBK.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

Last weekend, the winners of the children's drawing contest took a trip, dedicated to the 20th anniversary of the Development Bank of Kazakhstan. We are happy to share with you the results of our field trip with young talents to the village of Kostomar, in the Arshalyn district of the Akmola region for the green project of CAPEC Green Energy LLP, funded by DBK.

) [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Energy of the future through the eyes of our children [PROPERTY_VALUE_ID] => 28500 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Energy of the future through the eyes of our children [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => Energy of the future through the eyes of our children ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Болашақ энергиясы біздің балалардың көзімен [PROPERTY_VALUE_ID] => 28478 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Болашақ энергиясы біздің балалардың көзімен [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => Болашақ энергиясы біздің балалардың көзімен ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Өткен демалыс күндері Қазақстан Даму Банкінің 20 жылдығына арналған балалар суреттері байқауының жеңімпаздары сапарға шықты. Сіздермен жас дарындарымыздың Ақмола облысы Аршалы ауданы Қостомар ауылындағы ҚДБ қолдаған «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи)» ЖШС жасыл жобасына field-трип қорытындыларымен қуана бөлісеміз. </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28479 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Өткен демалыс күндері Қазақстан Даму Банкінің 20 жылдығына арналған балалар суреттері байқауының жеңімпаздары сапарға шықты. Сіздермен жас дарындарымыздың Ақмола облысы Аршалы ауданы Қостомар ауылындағы ҚДБ қолдаған «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи)» ЖШС жасыл жобасына field-трип қорытындыларымен қуана бөлісеміз.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

Өткен демалыс күндері Қазақстан Даму Банкінің 20 жылдығына арналған балалар суреттері байқауының жеңімпаздары сапарға шықты. Сіздермен жас дарындарымыздың Ақмола облысы Аршалы ауданы Қостомар ауылындағы ҚДБ қолдаған «ЦАТЭК Green Energy (ЦАТЭК Грин Энерджи)» ЖШС жасыл жобасына field-трип қорытындыларымен қуана бөлісеміз.

) ) [IPROPERTY_VALUES] => Array ( ) [PREVIEW_IMAGE] => /upload/resize_cache/iblock/722/352_176_240cd750bba9870f18aada2478b24840a/lyutdl.jpg )
Array
(
    [ID] => 8871
    [~ID] => 8871
    [IBLOCK_ID] => 150
    [~IBLOCK_ID] => 150
    [IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [~IBLOCK_SECTION_ID] => 740
    [NAME] => «Транспорт, логистика и связь — «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий»
    [~NAME] => «Транспорт, логистика и связь — «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий»
    [ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-15 10:35:00
    [~ACTIVE_FROM_X] => 2021-06-15 10:35:00
    [ACTIVE_FROM] => 15.06.2021 11:35:00
    [~ACTIVE_FROM] => 15.06.2021 11:35:00
    [TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [~TIMESTAMP_X] => 05.01.2024 19:24:47
    [DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8871/
    [~DETAIL_PAGE_URL] => /pc/news/news/8871/
    [LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [~LIST_PAGE_URL] => /pc/news/
    [DETAIL_TEXT] => 
Зачастую проекты в этой сфере отличают низкая маржинальность, отсутствие залогов и высокая капиталоемкость – что автоматически классифицирует их как проекты с социальной направленностью, не представляющих большого интереса для большинства финансовых организаций и банков второго уровня. Следовательно, для запуска подобных инфраструктурных проектов требуется господдержка и «дешевое, длинное» финансирование. О том, как национальный институт развития поддерживает отечественный транспортно-логистический комплекс, в рубрике «DBK Talk» рассказывает старший банкир Дирекции по работе с клиентами БРК Асем Шакенова.

Асем Шакенова.JPG

Транспортно-логистический комплекс особенно значим для Казахстана. Как Вы оцениваете развитие данной отрасли в стране?

Вы правы, развитая транспортно-логистическая инфраструктура – ключевой фактор социально-экономического роста любой страны, но в особенности Казахстана, учитывая огромную территорию с отдаленными друг от друга населенными пунктами и выгодное географическое положение, от которого зависит формирование новых транспортных направлений в регионе. За последние годы в Казахстане сделано многое для того, чтобы ситуация в отрасли улучшилась, к примеру выделяются финансовые средства на поддержку отрасли, реализуются новые инфраструктурные проекты. Однако, не стоит на этом останавливаться, так как из-за стремительного технологического прогресса и цифровизации здесь происходят тектонические изменения.

Какие тренды сегодня влияют на развитие транспортной инфраструктуры, логистики и связи в Казахстане?

Если говорить о технических трендах, то сферы транспорта, логистики и связи, как и другие сектора экономики, идут по пути цифровой трансформации, активно внедряются IT решения, развивается рынок цифровых услуг. Темпы развития технического прогресса в отрасли очень высокие, если сравнивать то, что мы имеем сейчас с периодом 6-летней давности, поменялось практически все. Например, в 2014 году мы с гордостью объявили, что при участии Банка Развития Казахстана ТОО «Алтел» (сейчас ТОО «Мобайл Телеком-Сервис») строит сети беспроводной связи четвёртого поколения (4G), пару лет прошло и уже требуется апгрейд до 5G.   

Касательно инвестиционных трендов, сейчас все больше инфраструктурных проектов в отрасли реализуются через инструменты проектного финансирования и государственно-частного партнерства (ГЧП). В БРК, к слову, первый проект в формате ГЧП реализовали в еще в 2019 году - финансирование инвестпроекта по обеспечению широкополосным доступом в интернет сельских населённых пунктов по все стране. Заемщиками тогда выступили ТОО «SilkNetCom» и АО «Казахтелеком».

Общее фото.JPG
Открытие кредитной линии ТОО SilkNetCom

Сколько проектов в сфере транспорта, логистики и связи сейчас в портфеле БРК? Есть ли фундаментальное отличие оценки и структурирования таких проектов от всех остальных?

Отличия есть всегда, это касается не только проектов в разных сферах, но и тех, что находятся внутри одного портфеля. Наверное, это связано с тем, что все проекты Банка уникальны по своим масштабам, размаху и социально-экономическому, стратегическому значению.

Тем не менее, проекты в сфере транспорта, логистики и связи имеют определенные фундаментальные отличия, требующие особенные способы поддержки поскольку развитие данного направления по большей части необходимо государству, а не бизнесу. Проблема в том, что такие проекты отличаются высокой капиталоемкостью при достаточно низкой маржинальности и отсутствии залогов. Следовательно, для БВУ и большинства финансовых компаний они рискованные и не прибыльные, грубо говоря окупаются они не за год и два, тут счет идет на десятилетия. Другая особенность – острая социальная направленность таких проектов. Опять же, для финансирования подобных инфраструктурных проектов требуется «дешевое» и «длинное» финансирование именно в тенге. И наконец не стоит забывать о том, что транспорт, логистика и связь — это «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий, без которых не может быть и речи о развитии производственной инфраструктуры, обрабатывающей промышленности и увеличении экспорта продукции «Made in KZ».

Для БРК, как главного института развития, предоставляющего лучшее финансирование в национальной валюте, напротив, такие проекты входят в мандат. Именно поэтому мы стараемся увеличивать их количество в своем кредитном портфеле, на сегодняшний момент по отрасли транспорта, логистики и связи у нас 14 действующих проектов.

газопровод Сарыарка.JPG
Магистральный газопровод Сарыарка

В частности это такие проекты, как приобретение пассажирских вагонов и электропоездов АО «Вагонсервис», строительства магистрального газопровода «Сарыарка» АО «АстанаГаз КМГ», строительство транспортно-логистического центра в Шымкенте и модернизация ТЛЦ в Нур-Султане ТОО «Continental Logistics», внедрение сетей LTE/GSM/UMTS и обеспечение широкополосным доступом сельских населенных пунктов страны и другие.

ТЛЦ Шымкент
Транспортно-логистический центр в г. Шымкент 

Как Вы привлекаете новых заемщиков, какие особенные условия кредитования предлагаются для стимулирования развития отрасли?

Принимая во внимание миссию БРК - содействие устойчивому развитию национальной экономики путем осуществления инвестиций в несырьевой сектор страны, в том числе через структурирование крупных инфраструктурных и индустриальных проектов, немногие финансовые организации в регионе могут составить нам конкуренцию. При этом мы не ставим перед собой цели по максимизации прибыли, всегда держим в приоритете проекты, имеющие социальное значение, обладаем гибкими требованиями к потенциальным заявителям, придерживаемся лояльной политики по залоговому обеспечению, а также предоставляем широкую линейку инструментов. По этой же причине, наши проекты, особенно при их зарождении, не привлекательны для БВУ. Следовательно наши заемщики приходят к нам целенаправленно, уже зная о наших условиях.

ТЛЦ Нур-Султан
Транспортно-логистический центр в г. Нур-Султан

Касательно стимулирования развития транспортно-логистического комплекса, команда фронт- офиса Банка на регулярной основе обговаривает с отраслевым министерством план развития отрасли, чтобы быть в курсе и исходить из потребностей страны, включая социальные потребности населения. Дальше ищем инвесторов или подходящие источники финансирования проекта.

Поменялся ли Ваш подход к рассмотрению проектов за время пандемии и карантина?

Из-за пандемии коронавируса кардинально поменялась наша жизнь, соответственно такие глобальные изменения не могли обойти стороной нашу работу и бизнес процессы Банка в целом. Тем не менее, благодаря своевременному реагированию со стороны топ-менеджмента и руководства Банка, мы смогли оперативно перестроиться и организовать финансирование проектов в онлайн формате, так как понимали, что нельзя останавливаться и задерживать строительство проектов, например таких как обеспечение интернетом сельских населенных пунктов, которые иначе могли остаться отрезанными от внешнего мира из-за карантина. Мы полностью перешли на онлайн встречи, даже появились шутки, что мы может одобрить проект и даже не увидеть заемщика «в живую».  

На первый взгляд складывается ощущение, что проекты в транспортной сфере больше всего пострадали от негативных последствий пандемии, так ли это? Как Ваши текущие заемщики переживают кризис?

Я думаю, что каждый банкир скажет тоже самое о своем направлении, потому что экономика в целом сильно пострадала от пандемии. Что касается проектов в транспортной сфере, то это определенно так. Вы же помните, что бизнес-активность упала практически до нулевого уровня, движение товаров не осуществлялось и как следствие, резко упали доходы транспортных компаний.

Банк, со своей стороны, провел стресс-тестирование, мы сформировали детальный план антикризисных мер по каждому проекту, настроили максимально индивидуальный подход к каждому из наших клиентов – все это и помогло нам и нашим заемщикам благополучно пережить первые волны пандемии. На текущий момент проблемных проектов в портфеле транспортно-логистического направления, включая отрасль связи, не имеется.

Расскажите о новых проектах/планах на 2021 год?

Сейчас мы работаем над еще одним стратегически важным проектом, направленным на создание инфраструктуры для развития современной торговой системы, которая обеспечит насыщение отечественного рынка качественной продукцией и предоставит продовольственную безопасность для населения.

В 2021 году продолжим активную работу по усилению сотрудничества с правительством, заемщиками и партнерами для того, чтобы в обозримом будущем в каждом казахстанском доме были интернет и газ, а транспортная инфраструктура страны достигла уровня развитых государств.  


[~DETAIL_TEXT] =>
Зачастую проекты в этой сфере отличают низкая маржинальность, отсутствие залогов и высокая капиталоемкость – что автоматически классифицирует их как проекты с социальной направленностью, не представляющих большого интереса для большинства финансовых организаций и банков второго уровня. Следовательно, для запуска подобных инфраструктурных проектов требуется господдержка и «дешевое, длинное» финансирование. О том, как национальный институт развития поддерживает отечественный транспортно-логистический комплекс, в рубрике «DBK Talk» рассказывает старший банкир Дирекции по работе с клиентами БРК Асем Шакенова.

Асем Шакенова.JPG

Транспортно-логистический комплекс особенно значим для Казахстана. Как Вы оцениваете развитие данной отрасли в стране?

Вы правы, развитая транспортно-логистическая инфраструктура – ключевой фактор социально-экономического роста любой страны, но в особенности Казахстана, учитывая огромную территорию с отдаленными друг от друга населенными пунктами и выгодное географическое положение, от которого зависит формирование новых транспортных направлений в регионе. За последние годы в Казахстане сделано многое для того, чтобы ситуация в отрасли улучшилась, к примеру выделяются финансовые средства на поддержку отрасли, реализуются новые инфраструктурные проекты. Однако, не стоит на этом останавливаться, так как из-за стремительного технологического прогресса и цифровизации здесь происходят тектонические изменения.

Какие тренды сегодня влияют на развитие транспортной инфраструктуры, логистики и связи в Казахстане?

Если говорить о технических трендах, то сферы транспорта, логистики и связи, как и другие сектора экономики, идут по пути цифровой трансформации, активно внедряются IT решения, развивается рынок цифровых услуг. Темпы развития технического прогресса в отрасли очень высокие, если сравнивать то, что мы имеем сейчас с периодом 6-летней давности, поменялось практически все. Например, в 2014 году мы с гордостью объявили, что при участии Банка Развития Казахстана ТОО «Алтел» (сейчас ТОО «Мобайл Телеком-Сервис») строит сети беспроводной связи четвёртого поколения (4G), пару лет прошло и уже требуется апгрейд до 5G.   

Касательно инвестиционных трендов, сейчас все больше инфраструктурных проектов в отрасли реализуются через инструменты проектного финансирования и государственно-частного партнерства (ГЧП). В БРК, к слову, первый проект в формате ГЧП реализовали в еще в 2019 году - финансирование инвестпроекта по обеспечению широкополосным доступом в интернет сельских населённых пунктов по все стране. Заемщиками тогда выступили ТОО «SilkNetCom» и АО «Казахтелеком».

Общее фото.JPG
Открытие кредитной линии ТОО SilkNetCom

Сколько проектов в сфере транспорта, логистики и связи сейчас в портфеле БРК? Есть ли фундаментальное отличие оценки и структурирования таких проектов от всех остальных?

Отличия есть всегда, это касается не только проектов в разных сферах, но и тех, что находятся внутри одного портфеля. Наверное, это связано с тем, что все проекты Банка уникальны по своим масштабам, размаху и социально-экономическому, стратегическому значению.

Тем не менее, проекты в сфере транспорта, логистики и связи имеют определенные фундаментальные отличия, требующие особенные способы поддержки поскольку развитие данного направления по большей части необходимо государству, а не бизнесу. Проблема в том, что такие проекты отличаются высокой капиталоемкостью при достаточно низкой маржинальности и отсутствии залогов. Следовательно, для БВУ и большинства финансовых компаний они рискованные и не прибыльные, грубо говоря окупаются они не за год и два, тут счет идет на десятилетия. Другая особенность – острая социальная направленность таких проектов. Опять же, для финансирования подобных инфраструктурных проектов требуется «дешевое» и «длинное» финансирование именно в тенге. И наконец не стоит забывать о том, что транспорт, логистика и связь — это «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий, без которых не может быть и речи о развитии производственной инфраструктуры, обрабатывающей промышленности и увеличении экспорта продукции «Made in KZ».

Для БРК, как главного института развития, предоставляющего лучшее финансирование в национальной валюте, напротив, такие проекты входят в мандат. Именно поэтому мы стараемся увеличивать их количество в своем кредитном портфеле, на сегодняшний момент по отрасли транспорта, логистики и связи у нас 14 действующих проектов.

газопровод Сарыарка.JPG
Магистральный газопровод Сарыарка

В частности это такие проекты, как приобретение пассажирских вагонов и электропоездов АО «Вагонсервис», строительства магистрального газопровода «Сарыарка» АО «АстанаГаз КМГ», строительство транспортно-логистического центра в Шымкенте и модернизация ТЛЦ в Нур-Султане ТОО «Continental Logistics», внедрение сетей LTE/GSM/UMTS и обеспечение широкополосным доступом сельских населенных пунктов страны и другие.

ТЛЦ Шымкент
Транспортно-логистический центр в г. Шымкент 

Как Вы привлекаете новых заемщиков, какие особенные условия кредитования предлагаются для стимулирования развития отрасли?

Принимая во внимание миссию БРК - содействие устойчивому развитию национальной экономики путем осуществления инвестиций в несырьевой сектор страны, в том числе через структурирование крупных инфраструктурных и индустриальных проектов, немногие финансовые организации в регионе могут составить нам конкуренцию. При этом мы не ставим перед собой цели по максимизации прибыли, всегда держим в приоритете проекты, имеющие социальное значение, обладаем гибкими требованиями к потенциальным заявителям, придерживаемся лояльной политики по залоговому обеспечению, а также предоставляем широкую линейку инструментов. По этой же причине, наши проекты, особенно при их зарождении, не привлекательны для БВУ. Следовательно наши заемщики приходят к нам целенаправленно, уже зная о наших условиях.

ТЛЦ Нур-Султан
Транспортно-логистический центр в г. Нур-Султан

Касательно стимулирования развития транспортно-логистического комплекса, команда фронт- офиса Банка на регулярной основе обговаривает с отраслевым министерством план развития отрасли, чтобы быть в курсе и исходить из потребностей страны, включая социальные потребности населения. Дальше ищем инвесторов или подходящие источники финансирования проекта.

Поменялся ли Ваш подход к рассмотрению проектов за время пандемии и карантина?

Из-за пандемии коронавируса кардинально поменялась наша жизнь, соответственно такие глобальные изменения не могли обойти стороной нашу работу и бизнес процессы Банка в целом. Тем не менее, благодаря своевременному реагированию со стороны топ-менеджмента и руководства Банка, мы смогли оперативно перестроиться и организовать финансирование проектов в онлайн формате, так как понимали, что нельзя останавливаться и задерживать строительство проектов, например таких как обеспечение интернетом сельских населенных пунктов, которые иначе могли остаться отрезанными от внешнего мира из-за карантина. Мы полностью перешли на онлайн встречи, даже появились шутки, что мы может одобрить проект и даже не увидеть заемщика «в живую».  

На первый взгляд складывается ощущение, что проекты в транспортной сфере больше всего пострадали от негативных последствий пандемии, так ли это? Как Ваши текущие заемщики переживают кризис?

Я думаю, что каждый банкир скажет тоже самое о своем направлении, потому что экономика в целом сильно пострадала от пандемии. Что касается проектов в транспортной сфере, то это определенно так. Вы же помните, что бизнес-активность упала практически до нулевого уровня, движение товаров не осуществлялось и как следствие, резко упали доходы транспортных компаний.

Банк, со своей стороны, провел стресс-тестирование, мы сформировали детальный план антикризисных мер по каждому проекту, настроили максимально индивидуальный подход к каждому из наших клиентов – все это и помогло нам и нашим заемщикам благополучно пережить первые волны пандемии. На текущий момент проблемных проектов в портфеле транспортно-логистического направления, включая отрасль связи, не имеется.

Расскажите о новых проектах/планах на 2021 год?

Сейчас мы работаем над еще одним стратегически важным проектом, направленным на создание инфраструктуры для развития современной торговой системы, которая обеспечит насыщение отечественного рынка качественной продукцией и предоставит продовольственную безопасность для населения.

В 2021 году продолжим активную работу по усилению сотрудничества с правительством, заемщиками и партнерами для того, чтобы в обозримом будущем в каждом казахстанском доме были интернет и газ, а транспортная инфраструктура страны достигла уровня развитых государств.  


[DETAIL_TEXT_TYPE] => html [~DETAIL_TEXT_TYPE] => html [PREVIEW_TEXT] => Транспортно-логистический комплекс всегда считался основой экономического развития и находился в авангарде требований к обеспечению качества жизни населения той или иной страны. Для Казахстана, с ее огромной территорией, географическим положением и низкой плотностью населения, транспортно-логистическая инфраструктура приобретает стратегически важное значение, позволяющее наращивать интеграцию и торговые взаимоотношения с соседними государствами, а также глубже погружаться в процесс мировой глобализации. [~PREVIEW_TEXT] => Транспортно-логистический комплекс всегда считался основой экономического развития и находился в авангарде требований к обеспечению качества жизни населения той или иной страны. Для Казахстана, с ее огромной территорией, географическим положением и низкой плотностью населения, транспортно-логистическая инфраструктура приобретает стратегически важное значение, позволяющее наращивать интеграцию и торговые взаимоотношения с соседними государствами, а также глубже погружаться в процесс мировой глобализации. [PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [~PREVIEW_TEXT_TYPE] => text [PREVIEW_PICTURE] => Array ( [ID] => 14231 [TIMESTAMP_X] => 21.06.2021 10:20:33 [MODULE_ID] => iblock [HEIGHT] => 3456 [WIDTH] => 5184 [FILE_SIZE] => 9277164 [CONTENT_TYPE] => image/jpeg [SUBDIR] => iblock/a8c [FILE_NAME] => Asem-SHakenova.JPG [ORIGINAL_NAME] => Асем Шакенова.JPG [DESCRIPTION] => [HANDLER_ID] => [EXTERNAL_ID] => 85832c00e8a3422ed4c1e481e61b6926 [VERSION_ORIGINAL_ID] => [META] => [SRC] => /upload/iblock/a8c/Asem-SHakenova.JPG [UNSAFE_SRC] => /upload/iblock/a8c/Asem-SHakenova.JPG [SAFE_SRC] => /upload/iblock/a8c/Asem-SHakenova.JPG [ALT] => «Транспорт, логистика и связь — «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий» [TITLE] => «Транспорт, логистика и связь — «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий» ) [~PREVIEW_PICTURE] => 14231 [LANG_DIR] => /en/ [~LANG_DIR] => /en/ [CODE] => [~CODE] => [EXTERNAL_ID] => 8871 [~EXTERNAL_ID] => 8871 [IBLOCK_TYPE_ID] => pc [~IBLOCK_TYPE_ID] => pc [IBLOCK_CODE] => pc_news [~IBLOCK_CODE] => pc_news [IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [~IBLOCK_EXTERNAL_ID] => 9 [LID] => b3 [~LID] => b3 [EDIT_LINK] => [DELETE_LINK] => [DISPLAY_ACTIVE_FROM] => 15.06.2021 [FIELDS] => Array ( ) [PROPERTIES] => Array ( [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => “Transport, logistics and communication – “hands and feet” of export-oriented enterprises” [PROPERTY_VALUE_ID] => 28497 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => “Transport, logistics and communication – “hands and feet” of export-oriented enterprises” [~DESCRIPTION] => ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => «Көлік, логистика және байланыс — экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» [PROPERTY_VALUE_ID] => 28469 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => «Көлік, логистика және байланыс — экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» [~DESCRIPTION] => ) [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => The transport and logistics complex has always been considered the basis of economic development and was at the forefront of the demands for the quality of life of the population of a particular country. For Kazakhstan, with its vast territory, geographical location and low population density, transport and logistics infrastructure is becoming strategically important in order to enhance integration and trade relations with neighboring states, as well as deeper into the process of world globalization. [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28498 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => The transport and logistics complex has always been considered the basis of economic development and was at the forefront of the demands for the quality of life of the population of a particular country. For Kazakhstan, with its vast territory, geographical location and low population density, transport and logistics infrastructure is becoming strategically important in order to enhance integration and trade relations with neighboring states, as well as deeper into the process of world globalization. [TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Көлік-логистикалық кешен әрқашан экономикалық дамудың негізі болып саналып келді және белгілі бір ел халқының өмір сүру сапасын қамтамасыз етуге қойылатын талаптардың басында болды. Аумағы орасан зор, географиялық жағдайы және халық тығыздығы төмен Қазақстан үшін көлік-логистикалық инфрақұрылым көрші мемлекеттермен интеграцияны және өзара сауда қарым-қатынастарын арттыруға, сондай-ақ әлемдік жаһандану үдерісіне тереңірек бойлауға мүмкіндік беретін стратегиялық маңызды мәнге ие болады. <br> </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28470 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Көлік-логистикалық кешен әрқашан экономикалық дамудың негізі болып саналып келді және белгілі бір ел халқының өмір сүру сапасын қамтамасыз етуге қойылатын талаптардың басында болды. Аумағы орасан зор, географиялық жағдайы және халық тығыздығы төмен Қазақстан үшін көлік-логистикалық инфрақұрылым көрші мемлекеттермен интеграцияны және өзара сауда қарым-қатынастарын арттыруға, сондай-ақ әлемдік жаһандану үдерісіне тереңірек бойлауға мүмкіндік беретін стратегиялық маңызды мәнге ие болады.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [EN_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 738 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Detail text [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 33 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Detail text [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Often, projects in this area have low margins, lack of collateral and high capital intensity - which automatically classifies them as socially oriented, not of great interest to most financial institutions and second-tier banks. Therefore, to launch such infrastructure projects requires state support and “cheap, long” financing. In the DBK Talk rubric, Assem Shakenova, Senior Banker of the Department for Work with Clients says about how the national development institute supports the domestic transport and logistics complex. <br> </p> <p> <img alt="Асем Шакенова.JPG" src="/upload/medialibrary/b59/Asem-SHakenova.JPG" title="Асем Шакенова.JPG" width="819" height="546"><br> </p> <p> <b>The transport and logistics complex is especially important for Kazakhstan. How do you assess the development of this industry in our country? </b> </p> <p> You are right, a well-developed transport and logistics infrastructure is a key factor in the social and economic growth of any country, but especially Kazakhstan, given its vast territory with remote settlements and advantageous geographical location, on which the development of new transport routes in the region depends. In recent years, Kazakhstan has done much to improve the situation in the industry, for example by allocating funds to support the sector and implementing new infrastructure projects. But it doesn’t have to end there, because of the rapid technological progress and digitalization, tectonic changes are taking place here. </p> <p> <b>What trends today affect the development of transport infrastructure, logistics and communications in Kazakhstan? </b> </p> <p> In terms of technical trends the spheres of transport, logistics and communications, like other sectors of the economy, are following the path of digital transformation, IT solutions are being actively introduced, and the market for digital services is developing. The pace of technological development in the industry is very high, compared to what we have now with the period six years ago, practically everything has changed. For example, in 2014 we proudly announced that with the participation of the Development Bank of Kazakhstan Altel LLP (now Mobil Telecom-Service LLP) builds wireless networks of the fourth generation (4G), a couple of years have passed and already the upgrade to 5G is required.    </p> <p> In terms of investment trends, more infrastructure projects in the industry are being implemented through project finance and public-private partnerships (PPP) instruments. In DBK, by the way, the first PPP project was implemented as early as 2019 - financing an investment project to provide broadband internet access to rural communities across the country. The borrowers were SilkNetCom JSC and Kazakhtelecom JSC. <br> </p> <p> <img alt="Общее фото.JPG" src="/upload/medialibrary/ed8/Obshchee-foto.JPG" title="Общее фото.JPG" width="819" height="546"><br> </p> <p> <b>How many transport, logistics and communications projects are currently in DBK portfolio? Is there a fundamental difference between evaluating and structuring such projects from all others? </b> </p> <p> There is always a difference, not only for projects in different areas, but also for those within the same portfolio. This is probably due to the fact that all Bank projects are unique in their scale, scope and socio-economic, strategic importance. </p> <p> Nevertheless, transport, logistics and communications projects have certain fundamental differences that require special support, as the development of this direction is mostly needed by the state rather than the business. The problem is that such projects are characterized by high capital intensity with rather low margins and no collateral. Consequently, for STB and most financial companies, they are risky and unprofitable, roughly speaking, they do not pay off in a year or two, here it goes for decades. Another feature is the strong social focus of such projects. Again, financing of such infrastructure projects requires “cheap” and “long” financing in tenge. Finally, don’t forget that transport, logistics and communication are the “hands and feet” of export-oriented enterprises, without which there can be no development of production infrastructure, manufacturing industry and increase of exports of “Made in KZ” products. </p> <p> In contrast, for DBK, as the main development institution providing better funding in the national currency, such projects are part of the mandate. That is why we are trying to increase their number in our loan portfolio, and today we have 14 active projects in the transport, logistics and communications industry. <br> </p> <p> <img alt="газопровод Сарыарка.JPG" src="/upload/medialibrary/32c/gazoprovod-Saryarka.JPG" title="газопровод Сарыарка.JPG" width="819" height="546"><br> </p> <p> In particular such projects as acquisition of passenger cars and electric trains Wagon Service JSC, construction of Saryarka trunk gas pipeline AstanaGas KMG JSC, construction of transport and logistics center in Shymkent and modernization of TLC in Nur-Sultan Continental Logistics LLP, implementation of LTE/GSM/UMTS networks and provision of broadband access to rural settlements of the country and others. <br> </p> <p> <img alt="ТЛЦ Шымкент" src="/upload/medialibrary/3e2/1.jpg" title="ТЛЦ Шымкент" width="819" height="461"><br> </p> <p> <b>How do you attract new borrowers, what special loan terms are offered to stimulate the development of the industry? </b> </p> <p> Taking into account the mission of DBK - to contribute to the sustainable development of the national economy through investment in the non-oil sector of the country, including through the structuring of major infrastructure and industrial projects, few financial institutions in the region can compete with us. At the same time, we do not set ourselves the goal of maximizing profits, always prioritize projects of social importance, have flexible requirements for potential applicants, adhere to a loyal collateral policy, and provide a wide range of tools. For the same reason, our projects, especially at their inception, are not attractive to STB. Therefore, our borrowers come to us purposefully, already knowing our terms. <br> </p> <p> With regard to stimulating the development of the transport and logistics complex, the Bank’s front-office team regularly negotiates with the line ministry a plan for the development of the industry in order to keep abreast of and take into account the needs of the country, including the social needs of the population. Then we look for investors or suitable sources of financing for the project. <br> </p> <p> <img alt="ТЛЦ Нур-Султан" src="/upload/medialibrary/87d/15.jpg" title="ТЛЦ Нур-Султан" width="799" height="520"><br> </p> <p> <b>Has your approach changed during the pandemic and quarantine? </b> </p> <p> Due to the coronavirus pandemic, our lives have changed dramatically, so that such global changes could not bypass our work and the Bank’s business processes as a whole. Nevertheless, thanks to the timely response from the top management and management of the Bank, we were able to quickly restructure and organize the financing of projects in online format, because we understood that we should not stop and delay the construction of projects, such as the Internet for rural settlements, which otherwise they could remain cut off from the outside world due to quarantine. We have completely switched to online meetings, even there are jokes that we can approve the project and not even see the borrower “live”.   </p> <p> <b>At first glance, it seems that transport projects have suffered most from the negative effects of the pandemic, is that correct? How do your current borrowers survive the crisis? </b> </p> <p> I think every banker will say the same thing about their direction, because the economy as a whole has been hit hard by the pandemic. With regard to projects in the transport sector, this is definitely the case. You will recall that business activity has fallen to almost zero levels, there was no movement of goods and, as a consequence, revenues of transport companies have fallen sharply. </p> <p> The bank, for its part, has carried out stress testing, we have drawn up a detailed plan of anti-crisis measures for each project, we have adjusted the most individual approach to each of our clients - all this has helped us and our borrowers to survive safely the first waves of the pandemic. There are currently no problematic projects in the transport and logistics portfolio, including the communications industry. </p> <p> <b>What are new projects/plans for 2021? </b> </p> <p> Currently we are working on another strategically important project aimed at creating an infrastructure for the development of a modern trading system that will ensure the saturation of the domestic market with quality products and provide food security for the population. </p> <p> In 2021, we will continue to work actively to strengthen cooperation with the government, borrowers and partners so that in the foreseeable future every Kazakhstani home will have Internet and gas, and the country’s transport infrastructure will reach the level of developed countries.   </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28499 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Often, projects in this area have low margins, lack of collateral and high capital intensity - which automatically classifies them as socially oriented, not of great interest to most financial institutions and second-tier banks. Therefore, to launch such infrastructure projects requires state support and “cheap, long” financing. In the DBK Talk rubric, Assem Shakenova, Senior Banker of the Department for Work with Clients says about how the national development institute supports the domestic transport and logistics complex.

Асем Шакенова.JPG

The transport and logistics complex is especially important for Kazakhstan. How do you assess the development of this industry in our country?

You are right, a well-developed transport and logistics infrastructure is a key factor in the social and economic growth of any country, but especially Kazakhstan, given its vast territory with remote settlements and advantageous geographical location, on which the development of new transport routes in the region depends. In recent years, Kazakhstan has done much to improve the situation in the industry, for example by allocating funds to support the sector and implementing new infrastructure projects. But it doesn’t have to end there, because of the rapid technological progress and digitalization, tectonic changes are taking place here.

What trends today affect the development of transport infrastructure, logistics and communications in Kazakhstan?

In terms of technical trends the spheres of transport, logistics and communications, like other sectors of the economy, are following the path of digital transformation, IT solutions are being actively introduced, and the market for digital services is developing. The pace of technological development in the industry is very high, compared to what we have now with the period six years ago, practically everything has changed. For example, in 2014 we proudly announced that with the participation of the Development Bank of Kazakhstan Altel LLP (now Mobil Telecom-Service LLP) builds wireless networks of the fourth generation (4G), a couple of years have passed and already the upgrade to 5G is required.   

In terms of investment trends, more infrastructure projects in the industry are being implemented through project finance and public-private partnerships (PPP) instruments. In DBK, by the way, the first PPP project was implemented as early as 2019 - financing an investment project to provide broadband internet access to rural communities across the country. The borrowers were SilkNetCom JSC and Kazakhtelecom JSC.

Общее фото.JPG

How many transport, logistics and communications projects are currently in DBK portfolio? Is there a fundamental difference between evaluating and structuring such projects from all others?

There is always a difference, not only for projects in different areas, but also for those within the same portfolio. This is probably due to the fact that all Bank projects are unique in their scale, scope and socio-economic, strategic importance.

Nevertheless, transport, logistics and communications projects have certain fundamental differences that require special support, as the development of this direction is mostly needed by the state rather than the business. The problem is that such projects are characterized by high capital intensity with rather low margins and no collateral. Consequently, for STB and most financial companies, they are risky and unprofitable, roughly speaking, they do not pay off in a year or two, here it goes for decades. Another feature is the strong social focus of such projects. Again, financing of such infrastructure projects requires “cheap” and “long” financing in tenge. Finally, don’t forget that transport, logistics and communication are the “hands and feet” of export-oriented enterprises, without which there can be no development of production infrastructure, manufacturing industry and increase of exports of “Made in KZ” products.

In contrast, for DBK, as the main development institution providing better funding in the national currency, such projects are part of the mandate. That is why we are trying to increase their number in our loan portfolio, and today we have 14 active projects in the transport, logistics and communications industry.

газопровод Сарыарка.JPG

In particular such projects as acquisition of passenger cars and electric trains Wagon Service JSC, construction of Saryarka trunk gas pipeline AstanaGas KMG JSC, construction of transport and logistics center in Shymkent and modernization of TLC in Nur-Sultan Continental Logistics LLP, implementation of LTE/GSM/UMTS networks and provision of broadband access to rural settlements of the country and others.

ТЛЦ Шымкент

How do you attract new borrowers, what special loan terms are offered to stimulate the development of the industry?

Taking into account the mission of DBK - to contribute to the sustainable development of the national economy through investment in the non-oil sector of the country, including through the structuring of major infrastructure and industrial projects, few financial institutions in the region can compete with us. At the same time, we do not set ourselves the goal of maximizing profits, always prioritize projects of social importance, have flexible requirements for potential applicants, adhere to a loyal collateral policy, and provide a wide range of tools. For the same reason, our projects, especially at their inception, are not attractive to STB. Therefore, our borrowers come to us purposefully, already knowing our terms.

With regard to stimulating the development of the transport and logistics complex, the Bank’s front-office team regularly negotiates with the line ministry a plan for the development of the industry in order to keep abreast of and take into account the needs of the country, including the social needs of the population. Then we look for investors or suitable sources of financing for the project.

ТЛЦ Нур-Султан

Has your approach changed during the pandemic and quarantine?

Due to the coronavirus pandemic, our lives have changed dramatically, so that such global changes could not bypass our work and the Bank’s business processes as a whole. Nevertheless, thanks to the timely response from the top management and management of the Bank, we were able to quickly restructure and organize the financing of projects in online format, because we understood that we should not stop and delay the construction of projects, such as the Internet for rural settlements, which otherwise they could remain cut off from the outside world due to quarantine. We have completely switched to online meetings, even there are jokes that we can approve the project and not even see the borrower “live”.  

At first glance, it seems that transport projects have suffered most from the negative effects of the pandemic, is that correct? How do your current borrowers survive the crisis?

I think every banker will say the same thing about their direction, because the economy as a whole has been hit hard by the pandemic. With regard to projects in the transport sector, this is definitely the case. You will recall that business activity has fallen to almost zero levels, there was no movement of goods and, as a consequence, revenues of transport companies have fallen sharply.

The bank, for its part, has carried out stress testing, we have drawn up a detailed plan of anti-crisis measures for each project, we have adjusted the most individual approach to each of our clients - all this has helped us and our borrowers to survive safely the first waves of the pandemic. There are currently no problematic projects in the transport and logistics portfolio, including the communications industry.

What are new projects/plans for 2021?

Currently we are working on another strategically important project aimed at creating an infrastructure for the development of a modern trading system that will ensure the saturation of the domestic market with quality products and provide food security for the population.

In 2021, we will continue to work actively to strengthen cooperation with the government, borrowers and partners so that in the foreseeable future every Kazakhstani home will have Internet and gas, and the country’s transport infrastructure will reach the level of developed countries.  

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [KZ_DETAIL_TEXT] => Array ( [ID] => 739 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Толық сипаттама [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DETAIL_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 34 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Толық сипаттама [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TEXT] => [TYPE] => HTML ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Көбінесе, бұл саладағы жобалар маржиналдылықтың төмендігімен, кепілдіктердің болмауымен және капиталды көп қажет ететіндігімен ерекшеленеді – бұл оларды көптеген қаржы ұйымдары мен екінші деңгейдегі банктер үшін үлкен қызығушылық тудырмайтын әлеуметтік бағыттағы жобалар ретінде автоматты түрде жіктейді. Демек, мұндай инфрақұрылымдық жобаларды іске қосу үшін мемлекеттік қолдау және «арзан, ұзақ» қаржыландыру қажет. Ұлттық даму институтының отандық көлік-логистикалық кешенді қалай қолдайтыны туралы «DBK Talk» айдарында ҚДБ Клиенттермен жұмыс істеу дирекциясының аға банкирі Әсем Шакенова әңгімелейді. <br> </p> <p> <img alt="Асем Шакенова.JPG" src="/upload/medialibrary/b59/Asem-SHakenova.JPG" title="Асем Шакенова.JPG" width="819" height="546"><br> </p> <p> <b>Көлік-логистикалық кешен Қазақстан үшін ерекше маңызды. Сіз елдегі осы саланың дамуын қалай бағалайсыз? </b> </p> <p> Сіз дұрыс айтасыз, дамыған көлік-логистикалық инфрақұрылым – кез келген елдің, әсіресе, бір-бірінен шалғай орналасқан елді мекендері бар үлкен аумақты және өңірдегі жаңа көлік бағыттарының қалыптасуымен байланысты болатын қолайлы географиялық жағдайды ескеретін болсақ, Қазақстанның әлеуметтік-экономикалық өсуінің негізгі факторы. Соңғы жылдары Қазақстанда саладағы жағдайдың жақсаруы үшін көп жұмыс жасалды, мысалы, саланы қолдауға қаржы бөлінуде, жаңа инфрақұрылымдық жобалар іске асырылуда. Алайда, мұнымен тоқтап қалмау керек, себебі қарқынды технологиялық прогресс пен цифрландырудың салдарынан мұнда тектоникалық өзгерістер орын алуда. </p> <p> <b>Бүгінгі таңда Қазақстандағы көлік инфрақұрылымының, логистиканың және байланыстың дамуына қандай трендтер әсер етеді? </b> </p> <p> Егер техникалық трендтер туралы айтатын болсақ, онда көлік, логистика және байланыс салалары, экономиканың басқа секторлары сияқты, цифрлық трансформация жолымен жүріп жатыр, IT шешімдер белсенді енгізілуде, цифрлық қызметтер нарығы дамуда. Саладағы техникалық прогрестің даму қарқыны өте жоғары, егер бізде бар нәрсені 6 жыл бұрынғы кезеңмен салыстырсақ, барлығы дерлік өзгерді. Мысалы, 2014 жылы біз Қазақстанның Даму Банкінің қатысуымен «Алтел» ЖШС (қазір «Мобайл Телеком-Сервис» ЖШС) төртінші буындағы (4G) сымсыз байланыс желісін құрып жатқанын мақтанышпен жарияладық, бірнеше жыл өтті және енді 5G-ге дейін жаңарту қажеттілігі туындауда. </p> <p> Инвестициялық трендтерге қатысты айтатын болсақ, қазір салада инфрақұрылымдық жобалар жобалық қаржыландыру және мемлекеттік-жекешелік әріптестік (МЖӘ) құралдары арқылы іске асырылуда. ҚДБ-да МЖӘ форматындағы алғашқы жоба 2019 жылы іске асырылды – бүкіл ел бойынша ауылдық елді мекендерді ғаламтордың кеңжолақты қолжетімділігімен қамтамасыз ету жөніндегі инвестициялық жобаны қаржыландыру еді. Сол кездегі қарыз алушылар – «SilkNetCom» ЖШС және «Қазақтелеком» АҚ. <br> </p> <p> </p> <figure class="post__thumb"> <img alt="Общее фото.JPG" src="/upload/medialibrary/ed8/Obshchee-foto.JPG" title="Общее фото.JPG" width="819" height="546"> <figcaption>«SilkNetCom» ЖШС несиелік желі ашу </figcaption> </figure> <p> </p> <p> <b>ҚДБ портфелінде көлік, логистика және байланыс саласындағы қанша жоба бар? Мұндай жобаларды бағалау мен құрылымдаудың басқалардан түбегейлі айырмашылығы бар ма? </b> </p> <p> Айырмашылықтар әрқашан бола береді, бұл әр түрлі салалардағы жобаларға ғана емес, сонымен қатар бір портфельдің ішіндегі жобаларға да қатысты болады. Бұл Банктің барлық жобаларының ауқымы, өрісі және әлеуметтік-экономикалық, стратегиялық маңызы жағынан бірегей болуына байланысты болуы мүмкін. </p> <p> Соған қарамастан, көлік, логистика және байланыс саласындағы жобалар қолдаудың ерекше тәсілдерін талап ететін белгілі бір түбегейлі айырмашылықтарға ие, себебі бұл бағытты дамыту бизнеске емес, мемлекетке қажет. Мәселе мынада, мұндай жобалар жоғары капиталды қажет етеді, маржиналдылығы төмен және кепілдік болмайды. Демек, ЕДБ және көптеген қаржы компаниялары үшін олар қауіпті және тиімсіз, шамамен айтқанда, олар бір-екі жылға төленбейді, мұнда есеп ондаған жылдарға созылады. Тағы бір ерекшелігі – мұндай жобалардың шиеленіскен әлеуметтік бағыты. Тағы да, осындай инфрақұрылымдық жобаларды қаржыландыру үшін теңгемен «арзан» және «ұзақ» қаржыландыру қажет. Соңында көлік, логистика және байланыс — бұл экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» екенін ұмытпаған жөн, оларсыз өндірістік инфрақұрылымды, өңдеуші өнеркәсіпті дамыту және «Made in KZ» өнімінің экспортын ұлғайту туралы сөз бола алмайды. </p> <p> Ұлттық валютада ең үздік қаржыландыруды ұсынатын басты даму институты ретінде ҚДБ үшін, керісінше, мұндай жобалар мандатқа кіреді. Сондықтан біз өзіміздің кредиттік портфеліміздегі олардың санын көбейтуге тырысамыз, бүгінгі таңда көлік, логистика және байланыс саласы бойынша бізде жұмыс істеп тұрған 14 жоба бар. <br> </p> <p> <img alt="газопровод Сарыарка.JPG" src="/upload/medialibrary/32c/gazoprovod-Saryarka.JPG" title="газопровод Сарыарка.JPG" width="819" height="546"><br> </p> <p> Атап айтқанда, бұл – «Вагонсервис» АҚ жолаушылар вагондары мен электр пойыздарын сатып алу, «АстанаГаз ҚМГ» АҚ «Сарыарқа» магистральдық газ құбырын салу, Шымкентте көлік-логистика орталығын салу және Нұр-Сұлтандағы «Continental Logistics» ЖШС КЛО жаңғырту, LTE/GSM/UMTS желілерін енгізу және еліміздің ауылдық елді мекендерін кеңжолақты қолжетімділікпен қамтамасыз ету және басқа да жобалар. <br> </p> <p> <img alt="ТЛЦ Шымкент" src="/upload/medialibrary/3e2/1.jpg" title="ТЛЦ Шымкент" width="819" height="461"><br> </p> <p> <b>Сіз жаңа қарыз алушыларды қалай қызықтырасыз, саланың дамуын ынталандыру үшін кредиттеудің ерекше шарттары қандай?</b> </p> <p> ҚДБ-ның елдің шикізаттық емес секторына инвестицияларды жүзеге асыру жолымен, оның ішінде ірі инфрақұрылымдық және индустриялық жобаларды құрылымдау арқылы ұлттық экономиканың орнықты дамуына жәрдемдесу миссиясын назарға алсақ, өңірдегі аздаған қаржы ұйымдары ғана бізбен бәсекелестік жасай алады. Бұл ретте біз өз алдымызға пайданы барынша көбейту жөніндегі мақсаттарды қоймаймыз, әлеуметтік маңызы бар жобаларды әрқашан басымдықта ұстаймыз, біз әлеуетті өтінім берушілерге қойылатын икемді талаптарға иеміз, кепілмен қамтамасыз ету бойынша бейілді саясатты ұстанамыз, сондай-ақ құралдардың кең желісін ұсынамыз. Дәл сол себепті біздің жобаларымыз, әсіресе олар жаңа пайда болған кезде, ЕДБ үшін тартымды емес. Демек, біздің қарыз алушыларымыз шарттарымызды біле отырып, бізге мақсатты түрде келеді. <br> </p> <p> <img alt="ТЛЦ Нур-Султан" src="/upload/medialibrary/87d/15.jpg" title="ТЛЦ Нур-Султан" width="799" height="520"><br> </p> <p> Көлік-логистикалық кешенді дамытуды ынталандыруға қатысты, Банктің фронт-кеңсесінің командасы салалық министрлікпен жүйелі түрде хабардар болу және халықтың әлеуметтік қажеттіліктерін қоса алғанда, елдің қажеттіліктерінен шығу үшін саланы дамыту жоспарын талқылайды. Әрі қарай біз инвесторларды немесе жобаны қаржыландырудың қолайлы көздерін іздейміз. </p> <p> <b>Пандемия мен карантин кезінде жобаларды қарастыруға деген көзқарасыңыз өзгерді ме? </b> </p> <p> Коронавирустық пандемияға байланысты біздің өміріміз түбегейлі өзгерді, сәйкесінше, мұндай жаһандық өзгерістер біздің жұмысымызды және жалпы банктің бизнес үдерістерін айналып өте алмады. Дегенмен, топ-менеджмент пен банк басшылығы тарапынан дер кезінде әрекет етудің арқасында біз жобаларды онлайн нысанға жедел түрде қайта құрып, қаржыландыруды ұйымдастыра алдық, өйткені біз жобалардың құрылысын тоқтатуға және кешіктіруге болмайтындығын түсіндік, мысалы, карантинге байланысты сыртқы әлемнен өзгеше қалуы мүмкін болатын ауылдық елді мекендерді ғаламтормен қамтамасыз ету. Біз толығымен онлайн кездесулерге көштік, тіпті қарыз алушыны «көзбе-көз» көрместен, жобаны мақұлдай алатынымыз әзілге айналды. </p> <p> <b>Бір қарағанда, көлік саласындағы жобалар пандемияның теріс әсерінен ең көп зардап шеккен сияқты, солай ма? Сіздің қазіргі қарыз алушыларыңыз дағдарысты қалай бастан кешуде? </b> </p> <p> Менің ойымша, әр банкир өзінің бағыты туралы дәл осылай айта алады, өйткені экономика пандемиядан қатты зардап шекті. Көлік саласындағы жобаларға келетін болсақ, сөзсіз, солай болды. Есіңізде болса, бизнес-белсенділік іс жүзінде нөлдік деңгейге дейін төмендеді, тауарлар қозғалысы жүзеге асырылмады, нәтижесінде көлік компанияларының кірістері күрт төмендеді. </p> <p> Банк өз тарапынан стресс-тестілеу өткізді, біз әрбір жоба бойынша дағдарысқа қарсы шаралардың егжей-тегжейлі жоспарын қалыптастырдық, біздің клиенттеріміздің әрқайсысына барынша жеке көзқараспен қарадық – осының барлығы бізге және біздің қарыз алушыларымызға пандемияның алғашқы толқындарынан аман-есен өтуге көмектесті. Қазіргі уақытта байланыс саласын қоса алғанда, көліктік-логистикалық бағыттағы портфельде проблемалық жобалар жоқ. </p> <p> <b>2021 жылға арналған жаңа жобалар/жоспарлар туралы айтып берсеңіз? </b> </p> <p> Қазір біз отандық нарықты сапалы өніммен қанықтыруды қамтамасыз ететін және халық үшін азық-түлік қауіпсіздігін қамтамасыз ететін заманауи сауда жүйесін дамыту үшін инфрақұрылым құруға бағытталған тағы бір стратегиялық маңызды жоба бойынша жұмыс істеп жатырмыз. </p> <p> Жақын болашақта әрбір қазақстандықтың үйінде ғаламтор пен газдың болуы үшін, ал елдің көлік инфрақұрылымы дамыған мемлекеттер деңгейіне жетуі үшін 2021 жылы үкіметпен, қарыз алушылармен және серіктестермен ынтымақтастықты күшейту жөніндегі белсенді жұмысты жалғастырамыз. </p> <br> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28471 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Көбінесе, бұл саладағы жобалар маржиналдылықтың төмендігімен, кепілдіктердің болмауымен және капиталды көп қажет ететіндігімен ерекшеленеді – бұл оларды көптеген қаржы ұйымдары мен екінші деңгейдегі банктер үшін үлкен қызығушылық тудырмайтын әлеуметтік бағыттағы жобалар ретінде автоматты түрде жіктейді. Демек, мұндай инфрақұрылымдық жобаларды іске қосу үшін мемлекеттік қолдау және «арзан, ұзақ» қаржыландыру қажет. Ұлттық даму институтының отандық көлік-логистикалық кешенді қалай қолдайтыны туралы «DBK Talk» айдарында ҚДБ Клиенттермен жұмыс істеу дирекциясының аға банкирі Әсем Шакенова әңгімелейді.

Асем Шакенова.JPG

Көлік-логистикалық кешен Қазақстан үшін ерекше маңызды. Сіз елдегі осы саланың дамуын қалай бағалайсыз?

Сіз дұрыс айтасыз, дамыған көлік-логистикалық инфрақұрылым – кез келген елдің, әсіресе, бір-бірінен шалғай орналасқан елді мекендері бар үлкен аумақты және өңірдегі жаңа көлік бағыттарының қалыптасуымен байланысты болатын қолайлы географиялық жағдайды ескеретін болсақ, Қазақстанның әлеуметтік-экономикалық өсуінің негізгі факторы. Соңғы жылдары Қазақстанда саладағы жағдайдың жақсаруы үшін көп жұмыс жасалды, мысалы, саланы қолдауға қаржы бөлінуде, жаңа инфрақұрылымдық жобалар іске асырылуда. Алайда, мұнымен тоқтап қалмау керек, себебі қарқынды технологиялық прогресс пен цифрландырудың салдарынан мұнда тектоникалық өзгерістер орын алуда.

Бүгінгі таңда Қазақстандағы көлік инфрақұрылымының, логистиканың және байланыстың дамуына қандай трендтер әсер етеді?

Егер техникалық трендтер туралы айтатын болсақ, онда көлік, логистика және байланыс салалары, экономиканың басқа секторлары сияқты, цифрлық трансформация жолымен жүріп жатыр, IT шешімдер белсенді енгізілуде, цифрлық қызметтер нарығы дамуда. Саладағы техникалық прогрестің даму қарқыны өте жоғары, егер бізде бар нәрсені 6 жыл бұрынғы кезеңмен салыстырсақ, барлығы дерлік өзгерді. Мысалы, 2014 жылы біз Қазақстанның Даму Банкінің қатысуымен «Алтел» ЖШС (қазір «Мобайл Телеком-Сервис» ЖШС) төртінші буындағы (4G) сымсыз байланыс желісін құрып жатқанын мақтанышпен жарияладық, бірнеше жыл өтті және енді 5G-ге дейін жаңарту қажеттілігі туындауда.

Инвестициялық трендтерге қатысты айтатын болсақ, қазір салада инфрақұрылымдық жобалар жобалық қаржыландыру және мемлекеттік-жекешелік әріптестік (МЖӘ) құралдары арқылы іске асырылуда. ҚДБ-да МЖӘ форматындағы алғашқы жоба 2019 жылы іске асырылды – бүкіл ел бойынша ауылдық елді мекендерді ғаламтордың кеңжолақты қолжетімділігімен қамтамасыз ету жөніндегі инвестициялық жобаны қаржыландыру еді. Сол кездегі қарыз алушылар – «SilkNetCom» ЖШС және «Қазақтелеком» АҚ.

Общее фото.JPG
«SilkNetCom» ЖШС несиелік желі ашу 

ҚДБ портфелінде көлік, логистика және байланыс саласындағы қанша жоба бар? Мұндай жобаларды бағалау мен құрылымдаудың басқалардан түбегейлі айырмашылығы бар ма?

Айырмашылықтар әрқашан бола береді, бұл әр түрлі салалардағы жобаларға ғана емес, сонымен қатар бір портфельдің ішіндегі жобаларға да қатысты болады. Бұл Банктің барлық жобаларының ауқымы, өрісі және әлеуметтік-экономикалық, стратегиялық маңызы жағынан бірегей болуына байланысты болуы мүмкін.

Соған қарамастан, көлік, логистика және байланыс саласындағы жобалар қолдаудың ерекше тәсілдерін талап ететін белгілі бір түбегейлі айырмашылықтарға ие, себебі бұл бағытты дамыту бизнеске емес, мемлекетке қажет. Мәселе мынада, мұндай жобалар жоғары капиталды қажет етеді, маржиналдылығы төмен және кепілдік болмайды. Демек, ЕДБ және көптеген қаржы компаниялары үшін олар қауіпті және тиімсіз, шамамен айтқанда, олар бір-екі жылға төленбейді, мұнда есеп ондаған жылдарға созылады. Тағы бір ерекшелігі – мұндай жобалардың шиеленіскен әлеуметтік бағыты. Тағы да, осындай инфрақұрылымдық жобаларды қаржыландыру үшін теңгемен «арзан» және «ұзақ» қаржыландыру қажет. Соңында көлік, логистика және байланыс — бұл экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» екенін ұмытпаған жөн, оларсыз өндірістік инфрақұрылымды, өңдеуші өнеркәсіпті дамыту және «Made in KZ» өнімінің экспортын ұлғайту туралы сөз бола алмайды.

Ұлттық валютада ең үздік қаржыландыруды ұсынатын басты даму институты ретінде ҚДБ үшін, керісінше, мұндай жобалар мандатқа кіреді. Сондықтан біз өзіміздің кредиттік портфеліміздегі олардың санын көбейтуге тырысамыз, бүгінгі таңда көлік, логистика және байланыс саласы бойынша бізде жұмыс істеп тұрған 14 жоба бар.

газопровод Сарыарка.JPG

Атап айтқанда, бұл – «Вагонсервис» АҚ жолаушылар вагондары мен электр пойыздарын сатып алу, «АстанаГаз ҚМГ» АҚ «Сарыарқа» магистральдық газ құбырын салу, Шымкентте көлік-логистика орталығын салу және Нұр-Сұлтандағы «Continental Logistics» ЖШС КЛО жаңғырту, LTE/GSM/UMTS желілерін енгізу және еліміздің ауылдық елді мекендерін кеңжолақты қолжетімділікпен қамтамасыз ету және басқа да жобалар.

ТЛЦ Шымкент

Сіз жаңа қарыз алушыларды қалай қызықтырасыз, саланың дамуын ынталандыру үшін кредиттеудің ерекше шарттары қандай?

ҚДБ-ның елдің шикізаттық емес секторына инвестицияларды жүзеге асыру жолымен, оның ішінде ірі инфрақұрылымдық және индустриялық жобаларды құрылымдау арқылы ұлттық экономиканың орнықты дамуына жәрдемдесу миссиясын назарға алсақ, өңірдегі аздаған қаржы ұйымдары ғана бізбен бәсекелестік жасай алады. Бұл ретте біз өз алдымызға пайданы барынша көбейту жөніндегі мақсаттарды қоймаймыз, әлеуметтік маңызы бар жобаларды әрқашан басымдықта ұстаймыз, біз әлеуетті өтінім берушілерге қойылатын икемді талаптарға иеміз, кепілмен қамтамасыз ету бойынша бейілді саясатты ұстанамыз, сондай-ақ құралдардың кең желісін ұсынамыз. Дәл сол себепті біздің жобаларымыз, әсіресе олар жаңа пайда болған кезде, ЕДБ үшін тартымды емес. Демек, біздің қарыз алушыларымыз шарттарымызды біле отырып, бізге мақсатты түрде келеді.

ТЛЦ Нур-Султан

Көлік-логистикалық кешенді дамытуды ынталандыруға қатысты, Банктің фронт-кеңсесінің командасы салалық министрлікпен жүйелі түрде хабардар болу және халықтың әлеуметтік қажеттіліктерін қоса алғанда, елдің қажеттіліктерінен шығу үшін саланы дамыту жоспарын талқылайды. Әрі қарай біз инвесторларды немесе жобаны қаржыландырудың қолайлы көздерін іздейміз.

Пандемия мен карантин кезінде жобаларды қарастыруға деген көзқарасыңыз өзгерді ме?

Коронавирустық пандемияға байланысты біздің өміріміз түбегейлі өзгерді, сәйкесінше, мұндай жаһандық өзгерістер біздің жұмысымызды және жалпы банктің бизнес үдерістерін айналып өте алмады. Дегенмен, топ-менеджмент пен банк басшылығы тарапынан дер кезінде әрекет етудің арқасында біз жобаларды онлайн нысанға жедел түрде қайта құрып, қаржыландыруды ұйымдастыра алдық, өйткені біз жобалардың құрылысын тоқтатуға және кешіктіруге болмайтындығын түсіндік, мысалы, карантинге байланысты сыртқы әлемнен өзгеше қалуы мүмкін болатын ауылдық елді мекендерді ғаламтормен қамтамасыз ету. Біз толығымен онлайн кездесулерге көштік, тіпті қарыз алушыны «көзбе-көз» көрместен, жобаны мақұлдай алатынымыз әзілге айналды.

Бір қарағанда, көлік саласындағы жобалар пандемияның теріс әсерінен ең көп зардап шеккен сияқты, солай ма? Сіздің қазіргі қарыз алушыларыңыз дағдарысты қалай бастан кешуде?

Менің ойымша, әр банкир өзінің бағыты туралы дәл осылай айта алады, өйткені экономика пандемиядан қатты зардап шекті. Көлік саласындағы жобаларға келетін болсақ, сөзсіз, солай болды. Есіңізде болса, бизнес-белсенділік іс жүзінде нөлдік деңгейге дейін төмендеді, тауарлар қозғалысы жүзеге асырылмады, нәтижесінде көлік компанияларының кірістері күрт төмендеді.

Банк өз тарапынан стресс-тестілеу өткізді, біз әрбір жоба бойынша дағдарысқа қарсы шаралардың егжей-тегжейлі жоспарын қалыптастырдық, біздің клиенттеріміздің әрқайсысына барынша жеке көзқараспен қарадық – осының барлығы бізге және біздің қарыз алушыларымызға пандемияның алғашқы толқындарынан аман-есен өтуге көмектесті. Қазіргі уақытта байланыс саласын қоса алғанда, көліктік-логистикалық бағыттағы портфельде проблемалық жобалар жоқ.

2021 жылға арналған жаңа жобалар/жоспарлар туралы айтып берсеңіз?

Қазір біз отандық нарықты сапалы өніммен қанықтыруды қамтамасыз ететін және халық үшін азық-түлік қауіпсіздігін қамтамасыз ететін заманауи сауда жүйесін дамыту үшін инфрақұрылым құруға бағытталған тағы бір стратегиялық маңызды жоба бойынша жұмыс істеп жатырмыз.

Жақын болашақта әрбір қазақстандықтың үйінде ғаламтор пен газдың болуы үшін, ал елдің көлік инфрақұрылымы дамыған мемлекеттер деңгейіне жетуі үшін 2021 жылы үкіметпен, қарыз алушылармен және серіктестермен ынтымақтастықты күшейту жөніндегі белсенді жұмысты жалғастырамыз.


[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => ) [OLD_ID] => Array ( [ID] => 740 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => _old_id [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => OLD_ID [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 35 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => _old_id [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [PHOTOGALLERY] => Array ( [ID] => 741 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Фотогалерея [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => PHOTOGALLERY [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 116 [FILE_TYPE] => jpg, gif, bmp, png, jpeg [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Фотогалерея [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [YOUTUBE] => Array ( [ID] => 742 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Видео [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 117 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Видео [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 743 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Бейне [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 118 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Бейне [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_YOUTUBE] => Array ( [ID] => 744 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Video [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_YOUTUBE [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 119 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Video [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 745 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Документы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 120 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Документы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [KZ_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 746 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Құжаттар [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 121 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Құжаттар [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [EN_DOCUMENTS] => Array ( [ID] => 747 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Documents [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_DOCUMENTS [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => F [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => Y [XML_ID] => 122 [FILE_TYPE] => doc, docx, pdf, ppt, pptx, zip, rar [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => Y [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Documents [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [HEAD] => Array ( [ID] => 816 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Руководитель [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => HEAD [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => E [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 126 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Руководитель [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => [PROPERTY_VALUE_ID] => [DESCRIPTION] => [~DESCRIPTION] => [~VALUE] => ) [RU_NAME] => Array ( [ID] => 1031 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Название РУ [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => RU_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => [HINT] => [~NAME] => Название РУ [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => «Транспорт, логистика и связь — «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий» [PROPERTY_VALUE_ID] => 125724 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => «Транспорт, логистика и связь — «руки и ноги» экспортоориентированных предприятий» [~DESCRIPTION] => ) ) [DISPLAY_PROPERTIES] => Array ( [EN_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 736 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Description [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 31 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Description [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => The transport and logistics complex has always been considered the basis of economic development and was at the forefront of the demands for the quality of life of the population of a particular country. For Kazakhstan, with its vast territory, geographical location and low population density, transport and logistics infrastructure is becoming strategically important in order to enhance integration and trade relations with neighboring states, as well as deeper into the process of world globalization. [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28498 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] => The transport and logistics complex has always been considered the basis of economic development and was at the forefront of the demands for the quality of life of the population of a particular country. For Kazakhstan, with its vast territory, geographical location and low population density, transport and logistics infrastructure is becoming strategically important in order to enhance integration and trade relations with neighboring states, as well as deeper into the process of world globalization. [TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => The transport and logistics complex has always been considered the basis of economic development and was at the forefront of the demands for the quality of life of the population of a particular country. For Kazakhstan, with its vast territory, geographical location and low population density, transport and logistics infrastructure is becoming strategically important in order to enhance integration and trade relations with neighboring states, as well as deeper into the process of world globalization. ) [EN_NAME] => Array ( [ID] => 734 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Title [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => EN_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 29 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Title [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => “Transport, logistics and communication – “hands and feet” of export-oriented enterprises” [PROPERTY_VALUE_ID] => 28497 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => “Transport, logistics and communication – “hands and feet” of export-oriented enterprises” [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => “Transport, logistics and communication – “hands and feet” of export-oriented enterprises” ) [KZ_NAME] => Array ( [ID] => 735 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Атауы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_NAME [DEFAULT_VALUE] => [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 30 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => Y [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( ) [HINT] => [~NAME] => Атауы [~DEFAULT_VALUE] => [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => «Көлік, логистика және байланыс — экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» [PROPERTY_VALUE_ID] => 28469 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => «Көлік, логистика және байланыс — экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] => «Көлік, логистика және байланыс — экспортқа бағдарланған кәсіпорындардың «қолы мен аяғы» ) [KZ_PREVIEW_TEXT] => Array ( [ID] => 737 [IBLOCK_ID] => 150 [NAME] => Сипаттамасы [ACTIVE] => Y [SORT] => 500 [CODE] => KZ_PREVIEW_TEXT [DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [PROPERTY_TYPE] => S [ROW_COUNT] => 1 [COL_COUNT] => 30 [LIST_TYPE] => L [MULTIPLE] => N [XML_ID] => 32 [FILE_TYPE] => [MULTIPLE_CNT] => 5 [LINK_IBLOCK_ID] => 0 [WITH_DESCRIPTION] => N [SEARCHABLE] => N [FILTRABLE] => N [IS_REQUIRED] => N [VERSION] => 1 [USER_TYPE] => HTML [USER_TYPE_SETTINGS] => Array ( [height] => 200 ) [HINT] => [~NAME] => Сипаттамасы [~DEFAULT_VALUE] => Array ( [TYPE] => TEXT [TEXT] => ) [VALUE_ENUM] => [VALUE_XML_ID] => [VALUE_SORT] => [VALUE] => Array ( [TEXT] => <p> Көлік-логистикалық кешен әрқашан экономикалық дамудың негізі болып саналып келді және белгілі бір ел халқының өмір сүру сапасын қамтамасыз етуге қойылатын талаптардың басында болды. Аумағы орасан зор, географиялық жағдайы және халық тығыздығы төмен Қазақстан үшін көлік-логистикалық инфрақұрылым көрші мемлекеттермен интеграцияны және өзара сауда қарым-қатынастарын арттыруға, сондай-ақ әлемдік жаһандану үдерісіне тереңірек бойлауға мүмкіндік беретін стратегиялық маңызды мәнге ие болады. <br> </p> [TYPE] => HTML ) [PROPERTY_VALUE_ID] => 28470 [DESCRIPTION] => [~VALUE] => Array ( [TEXT] =>

Көлік-логистикалық кешен әрқашан экономикалық дамудың негізі болып саналып келді және белгілі бір ел халқының өмір сүру сапасын қамтамасыз етуге қойылатын талаптардың басында болды. Аумағы орасан зор, географиялық жағдайы және халық тығыздығы төмен Қазақстан үшін көлік-логистикалық инфрақұрылым көрші мемлекеттермен интеграцияны және өзара сауда қарым-қатынастарын арттыруға, сондай-ақ әлемдік жаһандану үдерісіне тереңірек бойлауға мүмкіндік беретін стратегиялық маңызды мәнге ие болады.

[TYPE] => HTML ) [~DESCRIPTION] => [DISPLAY_VALUE] =>

Көлік-логистикалық кешен әрқашан экономикалық дамудың негізі болып саналып келді және белгілі бір ел халқының өмір сүру сапасын қамтамасыз етуге қойылатын талаптардың басында болды. Аумағы орасан зор, географиялық жағдайы және халық тығыздығы төмен Қазақстан үшін көлік-логистикалық инфрақұрылым көрші мемлекеттермен интеграцияны және өзара сауда қарым-қатынастарын арттыруға, сондай-ақ әлемдік жаһандану үдерісіне тереңірек бойлауға мүмкіндік беретін стратегиялық маңызды мәнге ие болады.

) ) [IPROPERTY_VALUES] => Array ( ) [PREVIEW_IMAGE] => /upload/resize_cache/iblock/a8c/352_176_240cd750bba9870f18aada2478b24840a/Asem-SHakenova.JPG )
Страницы: Пред. 1 ... 27 28 29 30 31 ... 72 След.